From Wikipedia, the free encyclopedia
Хијазма (грчки: χίασμα — вкрстување, како буквата Х) — стилска фигура блиска до антитезата и спротивна на паралелизам во која два пара зборови, фрази или реченици кои се синтаксички или суштински слични се ставаат во симетрична, но превртена врска како во огледало,[1] за да се нагласи спротивниот поим. Поттип на хијазмот е антиметабола. Припаѓа на фигурите за конструкција.
Хијазмот може да биде претставена со шемата АБ: БА видлива во стиховите на Лаза Костиќ:
Најверојатно, хијазмот првпат се појавил на хебрејски јазик во 10 век п.н.е., претежно се среќавал во Псалмите и Книга на пророкот Исаија. Во античко време на човекот не му бил познат хијазмот. Првпат хијазмот го споменува Хермоген, кој бил учител по говорништво во 2 век од нашата ера. Хермоген го нарекол хијазмот вкрстени распоредени колони.[2]
Хијазмот бил во центар на внимание во 19 век кога била забележана неговата честа употреба во Библијата.[3]
Литературниот критичар и теоретичар Пол де Ман го сметал хијазмот за литературна постапка, и со тоа значително го проширил неговото основно значење.[1] Толкувајќи ги песните на Рилке, тој укажува на нивната хијазмичка структура.
Хијазмот се користи за да се избегне повторување на истата синтаксичка структура. Често се користи како средство за хумор и иронија.[2][3]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.