Срѣм

From Wikipedia, the free encyclopedia

Срѣм
Remove ads

Срѣм, серб. Срем, хорв. Srijem — географичный регион в Паннонской низинѣ меджи рѣками Дунай и Сава на запад од их сутока; исторична назва лат. Sirmium, од римского города Сирмиум (днесь Срѣмска Митровиця), главного в регионѣ.

Thumb
Полога Срѣму на Балканах

История

В добѣ Римской империи город Сирмиум быв центром провинции Pannonia Secunda, важным торговым мѣстом и оборонным пунктом против Дакох, позднѣйше став ся центром провинции Иллирика. По падѣ империи панами провинции бывали Готы, Гепиды, Византийцѣ и Авары, под их панованьом Сирмиум прийшов у повне спустошѣня. Од VI. стороча до провинции приходять Славяне (Хорваты).[1]

В X. сторочу исторична провинция Сирмиум стала ся частьов Мадярского кральовства, а в XI.XII. сторочах за провинцию точили ся споры и бои з Византиев за територии на правом березѣ Савы, наконець сформовала ся жупа Срѣм вылучно на лѣвом березѣ плохов 6810 км2.[2]

Remove ads

Днешность

Thumb
Хорватска и сербска части Срѣму

Днешный Срѣм мать плоху 6870 км2 и понад 500 000 обывательох и е подѣленый меджи Сербиев (Сримскый округ) и Хорватиев (жупа Вуковар-Срѣм). Од XVIII. стороча в Срѣмѣ оселили ся тыж Русины и Украинцѣ.[3]

Найвекшы народности в Сримском округу, Сербия, 2002[4]
Більше інформації Народность, Особ ...
Найвекшы народности в жупѣ Вуковар-Срѣм, Хорватия, 2001[5]
Більше інформації Народность, Особ ...
Remove ads

Жерела и одказы

  • Szerém, Szerémség. //Révai nagy lexikona. 17. köt. Révai Testvérek Irodalmi Intézet Részvénytársaság, Budapest. 1925. Сс. 554–556. мад.
  • Володимир Кубийович: Срем. //Енциклопедія українознавства : Словникова частина 8 / Наукове товариство імені Шевченка ; гол. ред. проф., д-р Володимир Кубійович. — Париж ; Нью-Йорк : Молоде життя , 1976; с. 3009. укр.
  • Srem. // Ottův slovník naučný. Illustrovaná encyklopaedie obecných vědomostí. Díl 23. Vyd. J. Otto. V Praze, 1905. С. 998. чеш.
  • Попис становништва, домаћинстава и станова у 2002. Национална или етнична припадност. Република Србија. Републички завод за статистику. 1. Београд, фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9 Сс. 42–43


Референции

Loading related searches...

Wikiwand - on

Seamless Wikipedia browsing. On steroids.

Remove ads