Prirodne katastrofe nastaju delovanjem prirodnih sila, a manifestuju se kao nastajanje zemljotresa, požara (uključujući i šumske požare), poplave, suše, lavine, olujnog nevremena, odrona i klizanja tla, orkanskih vetrova, vulkanskih erupcija i dr. Prirodna katastrofa može da uzrokuje gubitak života i oštećenja imovine,[1] i tipično ostavlja za sobom znatnu ekonomsku štetu, veličina koje zavisi od otpornosti ugrožene populacije, ili sposobnosti da se opravi, kao i od dostupne infrastrukture.[2] Jedna od zajedničkih karakteristika prirodnih ugrožavanja koja se odnosi na većinu njih, je iznenadnost nastanka (npr. zemljotresi, odroni i klizanje tla, požari otvorenog prostora i dr.) iako se kroz naučna dostignuća i modernu tehnologiju, danas već može predvideti nastanak neke od prirodnih ugrožavanja po mestu i vremenu (npr. poplave, uragani, niske temperature, suša i sl.).
 | Ovaj članak ili jedan njegov dio nije preveden ili je samo djelimično preveden. Ako smatrate da ste sposobni prevesti ga, pogledajte kako uređivati članak, kliknite na link uredi i prevedite ga vodeći računa o standardima Wikipedije i srpskohrvatskog jezika. |
Neželjeni događaj neće proizvesti katastrofu ako se to desi na području bez podložne populacije.[3][4] U ranjivoj oblasti, međutim, kao što je na primer Nepal tokom zemljotresa iz 2015, zemljotres može da ima katastrofalne posledice i da ostavi trajnu štetu, koja popravku koje mogu da budu neophodne mnoge godine.
Geološke katastrofe
Lavine i klizišta
- Vidi takođe: Lista lavina
Klizišta se opisuju kao kretanje ka spoljašnjosti i niz padinu znatne količine površinskog materijala uključujući stene, zemljište, veštačke konstrukcije, ili njihove kombinacije.[5]
Tokom Prvog svetskog rata, po nekim procenama 40.000 do 80.000 vojnika je poginulo usled lavina tokom planinske kampanje u Alpima na austrijsko-italijanskom frontu. Mnoge lavine su bile uzrokovane artiljerijskom paljbom.[6][7]
Zemljotresi
- Vidi takođe: Spisak zemljotresa
Zemljotres je rezultat naglog oslobađanja energije u Zemljinoj kori čime nastaju seizmički talasi. Na zemljinoj površini, zemljotresi se manifestuju u vidu vibracija, potresa, i ponekad premeštanja tla. Zemljotresi su uzrokovani proklizavanjem unutar geoloških raseda. Podzemna tačka porekla zemljotresa nazvana je seizmički fokus. Tačka direktno iznad mesta fokusa na površini naziva se epicentar. Sami zemljotresi retko ubijaju ljude ili divlje životinje. Smrtni slučajevi su obično posledica sekundarnih događaja koje oni pokreću, poput kolapsiranja zgrada, požara, cunamija (seizmičkih morskih talasa) i vulkana. Mnoge od ovih posledica je moguće izbeći boljom izgradnjom, sigurnosnim sistemima, ranim upozorenjem i planiranjem.
Vrtače
- Vidi takođe: Vrtače#Značajni primeri
Kad prirodna erozija ili ljudske rudarske aktivnosti oslabe površinske slojeve zemljine kore do te mere da više ne mogu da podržavaju površinske strukture, zemljište može da kolapsira i time se formiraju vrtače. Na primer, vrtača formirana u gradu Gvatemala 2010. godine je odnela petnaest ljudskih života, a bila je uzrokovana teškom kišom iz tropske oluje Agata. Voda je bila preusmerena oštećenim cevovodom u plovućasto stenovito tlo, što je dovelo do naglog kolapsa zemljišta ispod fabrike.
Vulkanske erupcije
Vulkani mogu da uzrokuju široku destrukciju i konsekventne katastrofe na više načina. Njihovi efekti obuhvataju same vulkanske erupcije koje mogu da uzrokuju štetu nakon eksplozije vulkana ili padanja stena. Drugo, može dođi do izbijanja lave tokom erupcije vulkana, koja pri izlivu iz vulkana uništava na svom putu mnoštvo građevina, biljaka i životinja, usled njene ekstremne toplote. Treće, vulkanski pepeo može da formira oblake, koji se sležu u debelim naslagama na obližnjim lokacijama. Kad se pomešaju sa vodom one formiraju materijal sličan betonu. Kad je prisutan u velikim količinama, pepeo može da uzrokuje kolaps krovova pod svojom težinom, a čak i male količine mogu da povrede ljude ako se udišu. Pošto pepeo ima konzistenciju mlevenog stakla on uzrukuje abrazivna oštećenja u pokretnim delovima mašina. Glavni uzročnik smrtnosti ljudi u neposrednoj blizini vulkanskih erupcija je piroklastični tok, koji se sastoji od oblaka toplog vulkanskog pepela koji se nakuplja u vazduhu iznad vulkana i pada niz obronke planine kada erupcija više ne podržava podizanje gasova. Smatra se da su Pompeji bili uništeni pirolitičkim tokom. Lahar je vulkanski tok mulja ili klizište. Godine 1953. Tangivajska katastrofa je bila uzrokovana laharom, kao i tragedija u Armeru iz 1985. u kojoj je grad Armero bio sahranjen i oko 23.000 ljudi je poginulo.
Specifičan tip vulkana je super vulkan. Prema Tobanskoj teoriji katastrofa, pre 75.000 do 80.000 godina super vulkanski događaj kod jezera Toba je redukovao ljudsku populaciju do 10.000 ili čak 1.000 uzgojnih parova, stvarajući usko grlo u evoluciji čoveka.[8] Takođe je došlo do uništenja tri četvrtine biljnog života na severnoj hemisferi. Glavna opasnost od super vulkana je ogromni oblak pepela, koji ima katastrofalni globalni efekat na klimu i temperaturu tokom dugog niza godina.
Hidrološke katastrofe
Hidrološka katastrofa je nasilna, iznenadna i destruktivna promena bilo u kvalitetu zemaljske vode ili u distribuciji ili kretanju vode na kopnu ispod površine ili u atmosferi.
Poplave
- Vidi takođe: Spisak poplava
Poplava je preliv vode koja potopi zemlju.[11] Direktiva o poplavama Evropske unije definiše poplavu kao privremeno pokrivanje vodom zemljišta koje obično nije pokriveno vodom.[12] U smislu tekuće vode, reč se isto tako može primeniti na ulivanje vode tokom plime. Do poplava može doći usled povećanja zapremine stajaće vode, kao što je reka ili jezero, koje mogu da se izliju uzrokujući stanje u kome je voda izvan svojih uobičajenih granica.[13] Dok veličina jezera ili drugog vodenog tela varira u skladu sa sezonskim promenama precipitacije i topljenja snega, to nije značajna poplava ukoliko voda ne pokrije zemljišne površine koje ljudi koriste, kao što su sela, gradovi ili druge nastanjene oblasti, puteve, poljoprivredne površine, etc.
Limničke erupcije
Limnička erupcija se javlja kad gas, obično 2, odjednom izbije iz duboke jezerske vode, te predstavlja opasnost jer može doći do gušenja divljih životinja, stoke i ljudi. Takva jedna erupcija isto tako može da uzrokuje cunamije u jezerima, pošto gas pri podizanju pomera znatne količine vode. Naučnici smatraju da klizišta, vulkanska aktivnost, ili eksplozije mogu da podstaknu takve erupcije. Do danas su samo dve limničke erupcije bile uočene i zabeležene. Godine 1984, u Kamerunu, limnička erupcija u jezeru Manun je uzrokovala smrt 37 priobalskih stanovnika, i u obližnjem jezeru Njos 1986. godine je znatno veća erupcija uzrokovala između 1.700 i 1.800 smrtnih slučajeva usled asfiksije.
Cunami
Cunami (množina: cunamiji; od japanskog: 津波, doslovno „lučki talas”, takođe poznat kao seizmički morski talas ili plimni talas, je serija talasa u vodenoj masi uzrokovana pomeranjem velike zapremine vode, generalno u okeanu ili velikom jezeru. Cunamiji mogu da budu izazvani podvodnim zemljotresima kao što je zemljotres i cunami u Indijskom okeanu 2004., ili klizištima kao što je onaj iz Litujskog zaliva u Aljasci 1958., ili vulkanskim erupcijama kao što je drevna Minojska erupcija. Dana 11. marta 2011. se dogodio zemljotres i cunami u Tohokuu 2011. u blizini Fukušime[14][15][16] i proširio se širom Pacifika.
Meteorološke katastrofe
Mećave
Blizardi su jake zimske oluje karakterisane ogromnim količinama snega i jakim vetrovima. Kad jaki vetrovi podignu sneg koji je već pao, to je poznato kao površinski blizard.[17][18] Blizardi mogu da utiču na lokalne ekonomske aktivnosti, posebno u regionima gde sneg retko pada. Veliki blizard iz 1888. imao je poguban efekat na Sjedinjene Države, kada su uništene mnoge tone pšeničnih useva, i u Aziji, Avganistanski blizard iz 2008. i Iranski blizard iz 1972 su isto tako bili značajni događaji. Superoluja iz 1993. je započela u Meksičkom zalivu i kretala se ka severu, uzrokujući više od 300 smrtnih slučajeva, i štetu u 26 država, kao i Kanadi.[19]
Ciklonske oluje
Ciklon, tropski ciklon, uragan, i tajfun su različita imena istog fenomena, koji je ciklonski olujni sistem koji se formira nad okeanima. Odlučujući faktor pri izvoru naziva je lokacija na kojoj oluja započinje. U Atlantiku i Severnom Pacifiku obično se koristi termin „uragan”; na severozapadnom Pacifiku se koristi termin „tajfun”, dok se „cikloni” javljaju na južnom Pacifiku i Indijskom okeanu.
Najsmrtonosniji uragan svih vremena je bio ciklon Bhola iz 1970.[20][21]; najubitačniji Atlantski uragan je bio Veliki uragan iz 1780.[22][23][24] koji je devastirao Martinik, Svetog Eustahija i Barbados. Još jedan značajan uragan je bio uragan Katrina,[25][26][27] koji je devastirao obalu Meksičkog zaliva Sjedinjenih Država 2005. godine.
Suša
Suša je neuobičajena suvoća zemljišta uzrokovana nivoima padavina koji su znatno niži od prosečnog nivoa tokom dužeg vremenskog perioda. Topli suvi vetrovi, nedostatak vode, visoke temperature i konsekventna evaporacija vlage iz zemljišta mogu isto tako da doprinesu sušnim okolnostima. Suše uzrokuju propadanje useva i nestašice vode.
Dobro poznate istorijske suše obuhvataju 1997–2009 Milenijumsku sušu u Australiji[28][29] koja je dovela do krize u snabdevanju vodom u najvećem delu zemlje. Konsekventno su izgrađene mnoge desalinacione fabrike. Godine 2011, u državi Teksas je bila na snazi hitna deklaracija o suši tokom cele kalendarske godine, i naneseni su znatni ekonomski gubici.[30] Suša je bila uzrok Bastropskih požara.[31][32][33][34]
Oluje sa grmljavinom
Teške oluje, oblaci prašine i vulkanske erupcije mogu generisati munje. Pored štete koja se tipično povezuje sa olujama, kao što su vetrovi, grad i poplave, same munje mogu da oštete zgrade, započnu požare i ubiju direktnim kontaktom. Posebno smrtonosni incidenti munja obuhvataju udar iz 2007. u Ušari Dara, udaljenom planinskom selu na severozapadu Pakistana, pri koje je poginulo 30 osoba,[35] udes leta 508 u kome je stradala 91 osoba, i eksplozija goriva u Dronki u Egiptu uzrokovana munjom 1994. godine, koja je imala za posledicu 469 smrtnih slučajeva.[36] Najveći broj smrtnih slučajeva usled munja se događa u siromašnim zemljama Amerike i Azije, gde su munje česte, a zgrade od ćerpične cigle pružaju malo zaštite.[37]
Oluje s gradom
Oluje s gradom imaju kišne kapi koje padaju kao led, umesto da se otope pre pada na zemlju. Nastaju kada unutar oblaka postoje jaka vazdušna strujanja, koja ne daju pahuljama da padnu na zemlju. Kako pahulja provodi sve više vremena u oblaku, oko nje se taloži led i to traje sve dok zrno ne postane preteško da ga vetrovi drže u vazduhu. Izuzetno jaka gradonosna kiša je pogodila Minhen u Nemačkoj dana 12. jula 1984, uzrokujući oko 2 milijarde američkih dolara u potraživanjima osiguranja.
Toplotni talasi
Toplotni talas je period neobično i prekomerno toplog vremena. Najgori toplotni talas u zapisanoj istoriji je bio toplotni udar u Evropi 2003..[38][39] Letnji toplotni talas u Viktoriji u Australiji, je kreirao uslove za izbijanje masivnih šumskih požara 2009. godine.[40][41][42][43] U Melburnu su tri dana zaredom zabeležene temperature koje su prekoračivale 40 °C (104 °F) pri čemu su u nekim regionima zabeležene znatno više temperature. Šumski požari, kolektivno poznati kao „Crna nedelja”, su delom bili uzrokovani akcijama piromana. Leto 2010. na severnoj hemisferi imalo je nekoliko toplotnih talasa, što je uzrokovalo smrt preko 2.000 osoba. To je isto tako dovelo do stotina požara uzrokujući široko rasprostranjeno zagađenje vazduha, i spaljivanje hiljada kvadratnih milja šume.
Tornada
- Vidi takođe: Spisak tornada i tornadnih nevremena
Tornado je silovita i opasna rotirajuća kolona vazduha koja je u kontaktu sa površinom zemlje i kumulonimbusnim oblakom, ili osnovom kumulusnog oblaka u retkim slučajevima. On se takođe naziva tvister ili ciklon,[44] mada se reč ciklon koristi u meteorologiji u širem smislu, za označavanje bilo koje zatvorene cirkulacije niskog pritiska. Tornada se javljaju u mnogim oblicima i veličinama, ali tipično imaju oblik vidljivog kondenzacionog levka, čiji uski kraj dodiruje površinu zemlje i obično je okružen oblakom debrisa i prašine. Većina tornada imaju brzinu vetra manju od 110 miles per hour (177 km/h), približno su široki 250 feet (80 m), i putuju nekoliko kilometara pre disipacije. Najekstremnija tornada mogu da dostignu brzine vetra od više od 300 mph (480 km/h), da imaju više od dve milje (3 km) u preseku, i da ostanu na zemlji stotinak kilometara.[45][46][47]
Povezano
- Božje delo
- Civilna zaštita
- Smanjenje rizika od katastrofa
- Upravljanje vanrednim situacijama
- Hitna sanitacija
- Ekološka katastrofa
Reference
Literatura
Spoljašnje veze
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
