Zemljina kora

Земљина кора је површински дио Земље, која заједно с горњим дијелом плашта сачињава стјеновиту цјелину - литосферу.

Thumb — Пресјек Земље од језгре до егзосфере. Слика није у мјерилу.

Разликују се 2 типа: континентална и оцеанска кора.

Старе консолидиране масе или кратони (штитови и платформе) чине дијелове континенталне коре. Она се састоји претежно од гранита, а назива се и СИАЛ по главним елементима силицију и алуминију. Просјечне је дебљине 35 км, а највише до 70 км. Изразито је хетерогеног састава, а садржи и огромну количину инкомпатибилних елемената (Цс, Рб, К, Ба, Пб, Ла, Це, У, Тх, Та, Нб и П). Инкомпатибилни елементи су елементи који имају ионске полумјере и/или ионске набоје такве да не дозвољавају њиховим ионима да се лако измјењују и укључују у главне кристализиране фазе плашта. Због тога су, при диференцијацијским процесима, за вријеме таљења заостали у магми.Континентална кора се конвенционално дијели у гранитни горњи слој и габроидни доњи слој, који су међусобно одијељени Цонрадовим дисконтинуитетом. Та подјела је погрешна јер габро не може егзистирати при увјетима температуре и тлака какви владају у доњем дијелу коре, него би морао пријећи у еклогит,но густоћа еклогита је превисока за вриједност добивену сеизмичким мјерењима. Ако би постојало довољно воде, габроидне стијене били би амфиболити, који имају тражена сеизмичка својства. Алтернатива је да је доња континентална кора састављена од гнајсова и гранулита различитог састава.

Оцеанска кора изграђује чврсту подлогу оцеана. Сеизмичким мјерењима показало се да не варира ни хоризонтално ни вертикално у саставу, него да се састоји већином од базалта с малим количинама серпентинита. Назива се и СИМА по главним елементима силицију и магнезију. Дебљине је свега 10 до 12 км.

Гранична зона између коре и плашта је Мохоровичићев дисконтинуитет.

Просјечна дебљина Земљине коре износи 35 км на континентима и око 7 км испод оцеанског дна. Приближни састав јој је:

Kratke činjenice