Štit Heraklov

Štit Heraklov (starogrčki: , Aspis Hêrakleous, (latinski: ) naslov je jedne kratke narativne pesme od 480 heksametara, koja se u antici pripisivala Hesiodu.^[1] Prvih 56 stihova govore o tome kako je Alkmena rodila Herakla i zapravo su preuzeti iz četvrtog pevanja Kataloga ženâ, čijim se autorom nekada takođe smatrao Hesiod.^[2] U nastavku pesme pripoveda se o Heraklovom okršaju s Kiknom, sinom Aresovim, koji je, prema mitu, na sebe navukao Apolonov gnev jer je u njegovom svetilištu krao darove namenjene bogu.^[3] Za dvoboj s Kiknom Herakle se opremio oružjem koje mu je iskovao Hefest, između ostalog i jednim štitom, čiji opis zauzima neproporcionalno velik deo pesme (stihovi 139–320), a po kome je i cela pesma dobila ime.^[2] Radi se o ne baš uspeloj imitaciji opisa Ahilejeva štita u 18. pevanju Homerove Ilijade.^[1]

Grčka vaza sa početka 5. veka pne. s predstavom Herakla (levo) koji se borbi s Kiknom (atička crnofiguralna amfora pronađena u Noli)

Pozajmicu prvih 56 stihova iz Kataloga ženâ primetio je još aleksandrijski filolog Aristofan Bizantinac, koji je delovao krajem 3. i početkom 2. veka pne., što ga je podstaklo na to da posumnja u Hesiodovo autorstvo.^[4] Pesma je najverovatnije nastala početkom 6. veka pne.^[2] i najverovatnije je delo nekog rapsoda.^[1] O popularnosti Štita Heraklovog u Atini tokom 6. veka pne. govori prisustvo nekih motiva iz te pesme na atičkim vazama koje potiču iz perioda između 565. i 480. pne.^[5]