Živa

Živa (Hg, latinski - hydragyrum, Turski - civa) - je prelazni metal.

Za ostala značenja, vidi Živa (razvrstavanje).

Au - Hg - Tl Cd Hg Cn   periodni sistem
Opšti podaci
Ime, simbol,atomski broj	Živa, Hg, 80
Pripadnost skupu	prelaznih metala
grupa, perioda	IIB, 6
gustina, tvrdoća	13579,04 kg/m3, 1,5
Boja	srebrnobela
Osobine atoma
atomska masa	200,59 u
atomski radijus	150 (171) pm
kovalentni radijus	149 pm
van der Valsov radijus	155 pm
elektronska konfiguracija	[Xe]4f145d106s2
e- na energetskim nivoima	2, 8, 18, 32, 18, 2
oksidacioni broj	2, 1
Osobine oksida	srednje bazni
kristalna struktura	-
fizičke osobine
agregatno stanje	tečno
temperatura topljenja	234,32 K (-38,78 °C)
temperatura ključanja	629,88 K (356,73 °C)
molska zapremina	14,09×10-3 m3/mol
toplota isparavanja	59,229 kJ/mol
toplota topljenja	2,295 kJ/mol
pritisak zasićene pare	2×10-4 Pa (234 K)
brzina zvuka	1407 m/s (293,15K)
Ostale osobine
Elektronegativnost	2,00 (Pauling) 1,44 (Alred)
specifična toplota	140 J/(kg*K)
specifična provodljivost	1,04×106 S/m
toplotna provodljivost	8,34 W/(m*K)
I energija jonizacije	1007,1 kJ/mol
II energija jonizacije	1810 kJ/mol
III energija jonizacije	3300 kJ/mol
IV energija jonizacije	4400 kJ/mol
Najstabilniji izotopi
izotop zast. v.p.r. n.r. e.r. MeV p.r. 194Hg (veš.) 444 godina z.e. 0,040 194Au 196Hg 0,15% stabilni izotor sa 116 neutrona 198Hg 9,97% stabilni izotor sa 118 neutrona 199Hg 16,87% stabilni izotor sa 119 neutrona 200Hg 23,1% stabilni izotor sa 120 neutrona 201Hg 13,18% stabilni izotor sa 121 neutrona 202Hg 29,86% stabilni izotor sa 122 neutrona 203Hg (veš.) 46,6 dana β- 0,492 203Tl 204Hg 6,87% stabilni izotor sa 124 neutrona
tamo gde drugačije nije naznačeno, upotrebljene su SI jedinice i normalni uslovi.
Objašnjenja skraćenica: zast.=zastupljenost u prirodi, v.p.r.=vreme polu raspada, n.r.=način raspada, e.r.=energija raspada, p.r.=proizvod raspada, z.e=zarobljavanje elektrona

Zastupljenost

Živa je zastupljena u zemljinoj kori u količini od 0,05 ppm (eng. parts per million). Najvažniji minerali žive su:

• cinober HgS
• kalomel Hg₂Cl₂

Osobine

Živa rastvara metale (izuzetak su: gvožđe, platina, volfram i molibden). Poseduje veliku isparljivost - pri temperaturi od 20^oC u vazduhu se nalazi 14 mg Hg m^-3 u stanju dinamičke ravnoteže. Prag bezbednosti žive u vazduhu iznosi 0,05 mg Hg m^-3 vazduha, zato prosuta živa pretstavlja potencionalnu opasnost od trovanja.

Primena

ruda žive

Živa se koristi za punjenje termometara, barometara, manometara... Velike količine žive se koriste za dobijanje srebra i zlata i za produkciju eksplozivnih materjala. Jedinjenja žive takođe imaju veliku primenu^[1]:

• hlorid žive(I) - kalomel, koristi se u medicini, za pravljenje elektroda i kao sredstvo za zaštitu biljaka
• hlorid žive (II) - sublimit, služi kao katalizator u organskim sintezama, u metalurgiji, kao sredstvo za dezinfekciju.
• Hg(CNO)₂ ima primenu u proizvodnji detonatora.

Ako živa dospe u vodenu sredinu, mikroorganizmi je prerađuju tako da nastaje metaloorgansko jedinjenje koje se rastvara u mastima.

Mnoge tragične događaje su izazvala baš organska jedinjenja žive na primer u Japanu, Gvatemali, Iraku, Pakistanu. Svi ti slučajevi su bili izazvani korišćenjem namirnica koje su bile zatrovane živom. U Iraku je 1971-1972 pomrlo preko 3000 ljudi zbog korišćenja pšenice koja je u sebi sadržala fenilžive. Unošenje alkalnih jedinjenja žive u ljudski organizam živa pomoću krvotoka dolazi do moždanih ćelija onemogućavajući mozgu doliv krvi i izazivajući poremećaje u nervnom sistemu. Katjoni živeHg²⁺ i Hg₂²⁺ imaju različite osobine. Katjon Hg₂²⁺ pripada I grupi katjona, a katjon Hg²⁺ II.