Molibden

Molibden (Mo, latinski - molybdos) - je metal VIB grupe. Ime potiče od grčkog naziva za olovo - molybdos.

Nb - Mo - Tc   Cr Mo W       periodni sistem
Opšti podaci
Ime, simbol,atomski broj	Molibden, Mo, 42
Pripadnost skupu	prelaznih metala
grupa, perioda	VIB, 5
gustina, tvrdoća	10280 kg/m3, 5,5
Boja	srebrnosbela
Osobine atoma
atomska masa	95,94 u
atomski radijus	145 pm
kovalentni radijus	145 pm
van der Valsov radijus	bez podataka
elektronska konfiguracija	[Kr]4d55s1
e- na energetskim nivoima	2, 8, 18, 13, 1
oksidacioni brojevi	2, 3, 4,. 5, 6
Osobine oksida	jako kiseli
kristalna struktura	regularna prostorno centrirana
fizičke osobine
agregatno stanje	čvrsto
temperatura topljenja	2896 K (2623 °C)
temperatura ključanja	4912 K (4639 °C)
molska zapremina	9,38×10−3 m3/mol
toplota isparavanja	598 kJ/mol
toplota topljenja	32 kJ/mol
pritisak zasićene pare	3,47 Pa (3000 K)
brzina zvuka	bez podataka
Ostale osobine
Elektronegativnost	2,16 (Pauling) 1,30 (Alred)
specifična toplota	250 J/(kg*K)
specifična provodljivost	18,7×106 S/m
toplotna provodljivost	138 W/(m*K)
I energija jonizacije	684,3 kJ/mol
II energija jonizacije	1560 kJ/mol
III energija jonizacije	2618 kJ/mol
IV energija jonizacije	4480 kJ/mol
Najstabilniji izotopi
izotop zast. v.p.r. n.r. e.r. MeV p.r. 92Mo 14,84% stabilni izotor sa 50 neutrona 93Mo (veš.) 4×104 godina z.e. 0,405 93Nb 94Mo 9,25% stabilni izotor sa 52 neutrona 95Mo 15,92% stabilni izotor sa 53 neutrona 96Mo 16,68% stabilni izotor sa 54 neutrona 97Mo 9,55% stabilni izotor sa 55 neutrona 98Mo 24,13% stabilni izotor sa 56 neutrona 99Mo (veš.) 65,94 sati β- 1,357 99Tc 100Mo (veš.) 1×1019 godina β- 3,034 100Tc
tamo gde drugačije nije naznačeno, upotrebljene su SI jedinice i normalni uslovi.
Objašnjenja skraćenica: zast.=zastupljenost u prirodi, v.p.r.=vreme polu raspada, n.r.=način raspada, e.r.=energija raspada, p.r.=proizvod raspada, z.e=zarobljavanje elektrona

Osobine

Molibden je prelazni metal. Čist molibden je srebrnobeo, veoma tvrd, i ima jednu od najviših temperatura topljenja među elementima. Dodaje se čeliku u malim količinama da pi povećao njegovu tvrdoću.

Biološki značaj

Molibden je mikroelement koji odigrava važnu ulogu u metabolizmu biljaka. Takođe se nalazi i u nekim enzimima u telu čoveka.

Primena

Preko 2/3 molibdena koji se proizvede koristi se za proizvodnju legura. Upotreba molibdena je naglo porasla za vrema Drugog svetskog rata, kada su potrebe za volframom izazvale iscrpljivanje njegovih ležišta. Molibden se i danas koristi za proizvodnju čelika velike izdržljivosti i otpornosti na visoke temperature. Neke legure su sem otpornosti na visoke temperature otporne i na koroziju. Molibden se koristi i u: avionskoj industriji, produkciji oružja, kao i za proizvodnju sijalica.

Kao katalizator molibden se koristi u naftnoj industriji, posebno pri katalitzatorskom odstranjivanju sumpora iz naftnih proizvoda.

Molidbenov izotop 99 nalazi primenu u nuklearnoj industriji. Jedinjenja molibdena su obojena u razne nijanse narandžaste boje, pa se stoga koriste za proizvodnju farbi, plastike i gumenih proizvoda. Molibden se koristi i u električnoj industriji.

Zastupljenost

U zemljinoj kori molibden je zastupljen u količini od 1,5 ppm (eng. parts per million). Osnovnim izvorom molibdena je mineral molibdenit (MoS₂). Ostali minerali manjeg značaja su vulfenit (PbMoO₄) i povelit (CaMoO₄).

Historija

Na grčkom jeziku molybdos znači "sličan olovu" - jedinjenja molibdena su do kraja XVIII veka mešana sa jedinjenjima drugih elemenata, pre svega ugljenika i olova. Godine 1778 Carl Wilhelm Scheele je uspeo da izdvoji molibden od grafita i olova, kao i da dobije njegov oksid. Molibden nije našao primenu i nije izašao iz labaratorije sve do kraja XIX veka. Posle su osobine njegovih legura otkrivene od strane Francuza.

Molibden na Wikimedijinoj ostavi