1218.

Godina 1218 (MCCXVIII) bila je redovna godina koja počinje u ponedjeljak u julijanskom kalendaru (1. januar).

< | 12. vijek | 13. vijek | 14. vijek | >
< | 1180-e | 1190-e | 1200-e | 1210-e | 1220-e | 1230-e | 1240-e | >
<< | < | 1214. | 1215. | 1216. | 1217. | 1218.. | 1219. | 1220. | 1221. | 1222. | > | >>

1218.. po kalendarima

Gregorijanski	1218.. (MCCXVIII)
Ab urbe condita	1971.
Islamski	614–615.
Iranski	596–597.
Hebrejski	4978–4979.
Bizantski	6726–6727.
Koptski	934–935.
Hindu kalendari
• Vikram Samvat	1273–1274.
• Shaka Samvat	1140–1141.
• Kali Yuga	4319–4320.
Kineski
• Kontinualno	3854–3855.
• 60 godina	Yang Zemlja Tigar (od kineske Ng.)
Holocenski kalendar	11218.
p • r • u
Podrobnije: Kalendarska era

Događaji

Januar/Siječanj – Jun/Lipanj

• januar - Peti križarski rat: ugarsko-hrvatski kralj Andrija II. odlučuje da se zbog bolesti (trovanja?) vrati iz Palestine, mada mu je latinski patrijarh Raoul de Mérencourt pretio ekskomunikacijom.
• 10. 1. - Vjenčanje grofa Tripolija Bohemonda i Mélisende de Lusignan, polusestre Huga I od Kipra.
• 10. 1. - Umro Hugo I od Kipra, nasleđuje ga osmomesečni Henrik I (do 1253), namesnica je Alisa Šampanjska (do 1223).
• februar i kasnije - Povratak kralja Andrije:
  • U Kiličkoj Armeniji zaručeni njegov najmlađi sin Andrija (8) i Izabela (2), kći kralja Lava I (raskinuto).
  • Andrija je u Nikeji napadnut od svojih braće po stricu. Dogovorio je brak sina Bele i Marije Laskaris, kćerke nikejskog cara Teodora I (kraljevski par 1235-70).
  • U Bugarskoj je zadržan dok nije obećao novom vladaru Ivanu Asenu da će mu dati kćerku za ženu.
• 2. 2. - Umro vladimirski veliki knez Konstantin Vsevolodovič (Rostovski), u Vladimir se vraća Jurij II (do 1238) a Vsevolod Konstantinovič osniva Jaroslavsku kneževinu.
• 10. 2. - Bertold VII. Andechs-Meranski imenovan za akvilejskog patrijarha (do 1251), u kaločkoj nadbiskupiji ga dogodine zamenjuje Ugrin Čak.
• 18. 2. - Smrću vojvode Bertholda V. ugašena je kuća Zähringen - njihovi posedi su podeljeni, veliki deo pripada Kyburzima, Bern, Zurich, Solothurn postaju carski gradovi.
• mart - Epirski despot Teodor Komnin Duka oslobađa, usled pretnje krstaškim pohodom, kardinala Colonnu, koji je zarobljen prošle godine sa nesuđenim latinskim carem Pierre II de Courtenay - papa sada zabranjuje Mlečanima da krenu na Epir. Teodor ove godine uzima Latinima Lamiju, Neopatras i Platamon, odbio je njihov napad na Amfisu (Salonu)^[1].
• mart - Worcesterski ugovor: Engleski kralj Henry III priznaje Llywelyna Velikog za dominantnog u Velsu.
• 26. 4. - Križari iz Frizije i Rajnske oblasti stižu u Svetu zemlju - doneta odluka da se napadne Egipat.
• proleće - Vrhunac i razrešenje Rata za nasleđe Šampanje, u koji su se umešali i sizereni lokalnih magnata - Blanka Navarska, grofica Šampanje je osigurala nasledstvo svom sinu Teobaldu (punoletan 1222, takođe i kralj Navare 1234-53).
• proleće-leto? - Ivan Asen II osvaja Veliko Trnovo posle sedmomesečne opsade a Boril je oslepljen. Ivan je bugarski car do 1241.
• 11. 5. - Sklopljen mir između Đenove i Venecije: Đenovljani priznaju mletački posed Krita, dobijaju natrag trgovačka prava koja su imali pre 1204.

Opsada Damiette

• 30. 5. - Peti križarski rat: počinje opsada Damiette u Egiptu (do novembra 1219). Križari su u ovo vrijeme u dogovoru sa rumskim sultanom Kejkavusom I koji napada ajubidsku Siriju.
• 25. 6. - Katarski krstaški rat – Opsada Toulousa: poginuo je Simon de Montfort, vođa osmomesečne krstaške opsade, koja je ubrzo prekinuta.

Jul/Srpanj – Decembar/Prosinac

• 6. 7. - Umro burgundski vojvoda Odo III, nasleđuje ga dečak Hugo IV (do 1272).
• jul - Mathieu II de Montmorency postaje konetabl Francuske (do 1230).
• 10. 8. - Zvanično, Petar Nolasko je danas osnovao u Barceloni Red Blažene Djevice Marije od milosrđa (Mercedari) za iskupljenje kršćanskih zarobljenika od muslimana.
• 24. 8. - Križari osvojili Kulu lanaca na Nilu ispred Damijete.
• 26. 8. - Uz posredovanje pape sklopljen mir između Kastilje i Leona (Fernanda III i Alfonsa IX), kako bi se mogli posvetiti ratovanju protiv nevernika.
• 31. 8. - Umro stari ajubidski sultan Egipta Al-Adil I, nasleđuje ga sin Al-Kamil (do 1238).
• 9. 10. - Egipatski sultan Al-Kamil ne uspeva deblokirati Damijetu.
• krajem godine - Kralj Andrija se konačno vratio iz krusade, žali se papi da mu je država u jadnom i razorenom stanju i bez prihoda^[2]. Ruski knez Mstislav Mstislavič je 1218/19 upao u Galiciju i zarobio Andrijinog sina Kolomana.

Kroz godinu

• Rostock je od meklenburškog kneza dobio gradska prava po Lübečkom pravu.
• Katalonija dobila kortes.
• Univerzitet u Salamanci dobio kraljevsku povelju od leonskog kralja Alfonsa IX.
• Umro Jaromar I, knez Rügena (Rujana), nasleđuje ga Barnuta (do 1221).
• Džingis-kanovi Mongoli:
  • Zapovednik Džebe porazio Kučluka i srušio Karakitajski kanat na zapadu.
  • Pošto se Mongolsko Carstvo sada graniči sa Horezmijom, Džingis-kan je poslao trgovačku ekspediciju - ali ih je guverner Inalčuk (Kair-han), ujak šaha Muhammada II, zatvorio i ubio u Otraru, kao i izaslanika poslatog radi toga. Dogodine stiže mongolska invazija.
  • Sin Džuči je vodio drugi pohod protiv Kirgiza (prethodni je bio 1210).

Rođenja

Glavni članak: :Kategorija:Rođeni 1218.

• 12. 2. - Kujō Yoritsune, japanski šogun († 1256)
• 1. 5. - Rudolf I Habsburški, kralj Nemačke/Rimljana († 1291)
• 30. 10. - Chūkyō, japanski car († 1234)
• Abel, kralj Danske, vojvoda Šlezviga († 1252)
• c. Hulagu-kan, Džingis-kanov unuk, osvajač Persije († 1265)

Smrti

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1218.

• 10. 1. - Hugo I, kralj Kipra (* 1195)
• 2. 2. - Konstantin Vsevolodovič (Rostovski), ruski knez (* 1186)
• 18. 2. - Berthold V., posljednji vojvoda od Zähringena (* 1160)
• 19. 5. - Oton IV, bivši sveti rimski car (* 1175)
• 25. 6. - Simon de Montfort stariji, krstaš u Francuskoj (* 1160)
• 6. 7. - Odo III, vojvoda Burgundije (* 1166)