1311.

1311.. po kalendarima
Gregorijanski	1311.. (MCCCXI)
Ab urbe condita	2064.
Islamski	710–711.
Iranski	689–690.
Hebrejski	5071–5072.
Bizantski	6819–6820.
Koptski	1027–1028.
Hindu kalendari
• Vikram Samvat	1366–1367.
• Shaka Samvat	1233–1234.
• Kali Yuga	4412–4413.
Kineski
• Kontinualno	3947–3948.
• 60 godina	Yin Metal Svinja (od kineske Ng.)
Holocenski kalendar	11311.
p • r • u
Podrobnije: Kalendarska era

6. 1. - Njemački kralj Heinrich VII. okrunio se u Milanu za kralja Italije. Toskanski Gvelfi nisu prisutni, spremaju otpor.
27. 1. - Umro je Külüg Khan, mongolski Veliki han i kineski yuanski car. U aprilu ga nasleđuje brat Ayurbarwada Buyantu Khan (do 1320). Uklanja mnoge ministre, menja poliitike, sprovodi neokonfučijansku reformu, obnavlja carske ispite.
početkom godine - Švedsko-novgorodski ratovi, Rat u Hämeu, tj. Tavastiji na centralnom jugu današnje Finske: Novgorođani su napali, zapalili su sela, opsedali zamak Tavastehus/Hämeenlinna.

7. 2. - Jan od Češke i Elizabeta su krunisani u Pragu.
11. 2. - Milanski ustanak protiv njemačkog kralja je ugušen istog dana. Guido della Torre je pokušao sprečiti povratak Mattea I Viscontija (gospodar Milana do 1322, takođe i carski vikar). Vikar Lombardije je kraljev zet Amadeo V Savojski.

6. 3. - Pobuna protiv mletačke vlasti u Zadru, Mlečani ubrzo šalje brodove, koji napadaju grad i okolne otoke. Gradu pomažu ban Pavao i njegov sin Mladen II.^[1] Ovaj drugi ima titulu kneza Dalmacije (do 1313)
15. 3. - Bitka kod Halmira: Katalonska kompanija je porazila atinskog vojvodu Waltera V Briennskog, koji je poginuo kao i većina njegovih plemića. Katalonci zauzimaju veći deo vojvodstva. Walterov sin Walter VI zadržava samo Gospodstvo Argos i Nauplija na Peloponezu, podržava ga papa.
- Turci izgleda napuštaju Katalonce u ovo vreme; Halil se nagodio sa Vizantincima da ga puste u Malu Aziju (predomislili su se) a Melikovi Turkopuli, 1000 konjanika i 500 pešaka, odlaze Milutinu kao seljaci-rezervisti.^[2]

7. 4. - Pošto je litvanski veliki knez Vytenis opustošio Warmiju i ubio i zarobio mnogo hrišćana, Teutonski vitezovi su ih napali i potukli.
15. 4. - Vicenza se pobunila protiv padovske vlasti, prepustila se Della Scalinoj Veroni (do 1404).
26. 4. - Kralj Heinrich VII. je zauzeo Cremonu, kuda je pobjegla milanska obitelj Torriani (Della Torre); srušio je gradske zidove.

maj - septembar - Kralj Heinrich VII., tj. njegov veronski vikar Cangrande I della Scala, opseda Bresciu, pri čemu gubi veći deo nemačke vojske i italijanskih saveznika.
29. 5. - Umro je Jaime II, kralj Mallorce, grof Roussillona i gospodar Montpelliera, nasleđuje ga sin Sancho, zvani Miroljubivi (do 1324).

9. 11. - Nakon procesije gradom, Ducciova Maestà je postavljena u Siensku katedralu.
jun - Mladen II Šubić brani Zadar s kopnene strane, Zadrani su ga ove godine izabrali za kneza. U obrani Zadra je i Konrad Simonov iz Jakina/Ankone; pomažu i Omišani, tako da u Jadranu ima i gusarenja, od koga trpe i napuljski podanici.^[3]
ca. 25. 6. - Matija Čak Trenčinski provalio u užu Ugarsku, sve do zidina Budima. Papinski legat Gentile da Montefiore kaznio je 6. 7. Matiju crkvenim prokletstvom i stavio njegove zemlje pod interdikt; ovaj onda napada i crkvene posjede, oteo je oblast njitranskog biskupa, zapalio njitransku tvrđicu i stolnu crkvu.^[4]

polovinom god. - Hilandarski iguman Danilo je izabran za episkopa banjskog (do 1314 ili '15). Novi iguman je Nikodim (do 1316).
14. 7. - Heinrich Koruški je dao marku Savinju habsburškoj Štajerskoj.

13. 8. - Umro je mletački dužd Pietro Gradenigo. Marino Zorzi je izabran 23. 8., umire posle nepune godine dana. Nije uspeo popraviti odnose sa papom (grad je pod interdiktom).
16. 8. - Engleski parlament nameće Ordinanse kralju Edwardu II: baroni preuzimaju neke ovlasti, reformirane su kraljevske finansije (opozvane su 1322).

5. 9. - Ugarski oligarh Omodej Aba je ubijen od strane građana Košica, zarobljena su dvojica njegovih sinova. Udovica i ostalih šest sinova se pokoravaju kralju u listopadu, ali sljedećeg proljeća se opet bune.^[5]
16. 9. - Brescia se predala nakon opsade. Kralj Heinrich ide preko Pavije u Đenovu.
? kasno leto - Halilovi Turci su porazili Mihajla IX u Trakiji, pustoše tu zemlju neko vreme.^[6]

12. 10. - Kralj Karlo Robert izdaje povelju Zadru, potvrđuje im povlastice kakve je grad imao za Bele III. (IV.).^[7]
16. 10. - Otvoren je Koncil u Vienni, glavna tema je sudbina templara.

6. 12. - Umro je Hōjō Sadatoki, faktički vladar Japana (mada je budistički sveštenik/monah od 1301).
14. 12. - Nemačka kraljica Margareta Brabantska je umrla u Đenovi. Tokom decembra i januara veći deo Lombardije je digao pobunu protiv Henrika, na poticaj Firence. Robert Napuljski je odlučio suprotstaviti se širenju carske vlasti u Italiji.

1311-12 - Završava se sukob između Milutina i Dragutina Nemanjića. U Milutinovoj službi su bili Melikovi Turkopuli, koji su nekada bili s Kataloncima.^[8]
Dietrich von Freiberg: De iride et radialibus impressionibus (ca. 1304-11), objašnjava dugu.
Petrus Vesconte je napravio prvu potpisanu i datiranu portolansku kartu istočnog Mediterana, sačuvanu iz ovog perioda.
Završena je Linkolnska katedrala, kažu da je imala šiljak do visine od 160 m, po čemu je bila najviša građevina do 1548.

Događaji