1308.

1308.. po kalendarima
Gregorijanski	1308.. (MCCCVIII)
Ab urbe condita	2061.
Islamski	707–708.
Iranski	686–687.
Hebrejski	5068–5069.
Bizantski	6816–6817.
Koptski	1024–1025.
Hindu kalendari
• Vikram Samvat	1363–1364.
• Shaka Samvat	1230–1231.
• Kali Yuga	4409–4410.
Kineski
• Kontinualno	3944–3945.
• 60 godina	Yang Zemlja Majmun (od kineske Ng.)
Holocenski kalendar	11308.
p • r • u
Podrobnije: Kalendarska era

25. 11. - Engleski kralj Edward II se oženio francuskom princezom Isabellom u Bulonju na moru. Engleski magnati imaju neke prigovore, koje stavljaju u Bulonjski sporazum, npr. to što je kralj ostavio svog miljenika Piersa Gavestona kao regenta u Engleskoj.
31. 1. - Umro gospodar Ferrare, Modene i Reggio Emilije Azzo VIII d'Este. Dolazi do spora oko nasledstva i Ferarskog rata: Azzovog brata Francesca podržava papa Klement V., a vanbračnog sina Fresca Venecija.

3. 3. - Tuluski inkvizitor Bernard Gui izvodi prvo spaljivanje jeretika - obračunava se sa ostacima katara do 1323.
18. 3. - Umro je Jurij I, kralj Rutenije i knez Volinije (→ Galičko-Volinjsko Kneževstvo), nasleđuju ga sinovi Andrija i Lav II (do mongolske invazije 1323).
27. 3. - Karlo Valois sklopio savez sa poslanicima kralja Milutina protiv Vizantije; Milutin obećava prelazak u katoličku veru, dao bi kćerku Caricu Karlovom sinu, takođe Karlu. Ali diplomatske aktivnosti jenjavaju, planovi su postepeno napušteni.

14. 4. - Umro je Abu Zayyan I, sultan Tlemsena u Alžiru, nasleđuje ga brat Abu Hammu I (do 1318).
travanj - Knez Ivan Gisingovac se pokorio Karlu Robertu, njegov brat Henrik, slavonski ban, privoljen najesen od papinskog legata.^[1]
1. 5. - Ubijen Albrecht I Habsburški, kralj Nemačke. Bio je na putu da intervenira protivu pobune u Švapskoj, kada ga je u Windischu na sjeveru dan. Švicarske ubio nećak Ivan prozvan Paricida. Nove vojvode Austrije i Štajerske su Friedrich Lijepi (do 1330, antikralj Njemačke od 1314) i Leopold I (do 1326).
5 - 15. 5. - Francuska Skupština staleža u Toursu odobrava progon templarskog reda.
20. 5. - Toqtaï, vladar Zlatne Horde je opsedao Kafu/Feodosiju: Đenovljani su zapalili grad i pobegli brodovima.
23. 5. - Unutrašnji sukob u Škotskoj, tokom rata za nezavisnost: Bitka kod Inverurieja (Barre) je pobeda Roberta Brucea nad glavnim domaćim protivnikom Johnom Comynom, erlom od Buchana. Zatim Bruceovi ljudi pustoše oblast Buchan na severoistoku Škotske.
lipanj - Trogirski poslanik je u Skradinu kod bana Pavla I radi okončanja sukoba - Trogir daje poklone, izabralu su Jurja II za kapetana općine.
lipanj - rujan - Papinski legat Gentilis prolazi kroz hrvatske krajeve na putu u Ugarsku.^[2]

25. 7. - Kralj Milutin potvrdio ugovor sa Karlom "u šatoru kod 'Golih Huma'", gde su stigla i dva francuska sveštenika (francuski kralj je potvrdio ugovor tek 1313).^[3].
- Milutin je napadao vizantijsku solunsku oblast (zajedno sa unajmljenim Melekovim odredom Turkopula ?) ali je odbijen.^[3]
28. 7. - Umro je marokanski marinidski vladar Abu Thabit 'Amir, nasleđuje ga brat Abu al-Rabi Sulayman (do 1310). Seutu i dalje drži pretendent Uthman ibn Abi al-Ula (do 1309).
30. 7. - Umro je kralj Goryeoa Chungnyeol, nasleđuje ga sin Chungseon (do 1313). Vreme radije provodi u mongolsko-kineskoj prestonici Dadu/Peking nego u Koreji.
leto - Porodica Święca se, uz pomoć brandenburškog markgrofa, pobunila protiv Bogusze, guvernera Vladislava I. Lokieteka u Pomereliji (poljskoj Pomeraniji). Bogusza se povlači u zamak Gdanjska, poziva Teutonske vitezove.

5. 8. - Ban Pavao izdaje povelju Trogiranima u kotaru grada Nina blizu crkve sv. Kristofora.^[4]
11. 8. - Papa daje instrukcije za propovedanje novog križarskog pohoda protiv Mameluka - dogodine dolazi do haotičnog pohoda siromašnih.
12. 8. - Bula Faciens misericordiam, "Davanje oproštaja": sazvan je sabor za 1310, na kome će odlučivati i o sudbini templara (Koncil u Vienni održan 1311-12).
20. 8. - Ispisan je Šinonski pergament, otkriven 2001, zvanična beleška kardinalskog ispitivanja templarskih lidera - dat im je oproštaj greha.
26. 8. - Kamakura šogunat u Japanu: umro je šogun princ Hisaaki, nasleđuje ga sin princ Morikuni (do 1333), poslednji iz ovog šogunata. Pravu vlast ima regent Hōjō Sadatoki.

1. 9. - Kralj Karlo Robert je u Petrovaradinu - Dragutin Nemanjić i Ivan Erardov su mu ranije pružali otpor u Sremu ali ih je nadjačao Pavle Gorjanski.^[2]
10. 9. - Umro je japanski car Go-Nijō, nasleđuje ga rođak Hanazono (do 1318)
septembar - Sultan Delhija Alauddin Khalji zauzima tvrđavu Siwana u Radžastanu nakon opsade. Njegov general Malik Kafur u ovo vreme osvaja Devagiri u dan. Maharaštri, glavni grad dinastije Seuna (Yadava).

5. 10. - Umro je vojvoda Atine Guy II de la Roche, bez naslednika. Visoki sud Ahajske kneževine se izjašnjava za Waltera V de Brienne (stiže sledećeg leta, vlada do 1311). U međuvremenu, Jovan II Duka od Tesalije odbacuje atinsko sizerenstvo.
6. 10. - Sukob Crnih i Belih Gvelfa u Firenci: Corso Donati, bivši lider Crnih, koji je promenio stranu, stradao je pokušavajući da pobegne iz grada, gde je optužen da je pokušao uzeti vlast.
8. 11. - Papinski legat Gentilis je stigao u Budim, 10-tog je izmirio Matiju Trenčinskog sa kraljem.
13. 11. - Teutonski vitezovi su zauzeli Gdanjsk, uz dosta razaranja i ubijanja. Poljsko-teutonski ratovi će trajati preko dva stoljeća.
27. 11. - Heinrich VII izabran za kralja Njemačke u Frankfurtu (do 1313, sveti rimski car od 1312), prvi iz kuće Luxembourg. Kandidat je bio i Karlo Valois, brat francuskog kralja.
27. 11. - Karlo I. Robert priznat za kralja Ugarske na saboru u Budimu.

16. 12. - Umro je car Dai Vieta Trần Nhân Tông, njegov sin Trần Anh Tông nastavlja samostalnu vladavinu (do 1314) - mirna i prosperitetna vladavina.
19. 12. - Ugovor iz Alcalá de Henaresa: sporazum između Kastilje i Aragona, Ferdinanda IV i Jakova II, za nastavak rekonkviste protiv Granade i bračni savez (Eleanora Kastiljska se na kraju 1329. udala za Alfonsa IV Aragonskog).

c. Milutinov sin Stefan Uroš dobio je Zetu na upravu (do pobune 1313/14).
Kralj potvrđuje banu Pavlu I. nasljednu vlast u Bosni. (?)
Jedan od neuspešnih napada Katalonske kompanije na Hilandar. Napadali su i Solun. (?)
c. Samostan klarisa u Splitu.
Vaseljenski patrijarh je postavio Petra za kijevskog mitropolita (do 1326, preći će iz Kijeva u Vladimir, 1325. u Moskvu), nasuprot kandidata kojeg je hteo Mihailo Tverski.
Kralj Dinis sklopio prvi portugalski trgovački sporazum sa Engleskom.
Umro je gruzinski kralj Vahtang III., koji je vladao pod mongolskim, ilhanidskim okriljem, nasleđuje ga nezavisniji brat David VIII. (do 1311).
Čagatajski kanat: umro je han Könchek, nasleđuje ga Taliqu (do 1309) - iz druge je grane porodice, nepopularan je, pokušava prevesti podanike u islam.
Kmersko Carstvo: Indrajayavarman je vladar nakon Indravarmana III (do 1327). Opadanje se nastavlja.

Događaji