Aleksandar Suvorov

Александар Васиљевич Суворов (руски: ) - гроф Суворов од Рамника (руски: ), кнез италијански, (руски: ) гроф од Светог римског царства, велики војвода Сардиније, генерал-фелдмаршал војске Аустрије и генерал-фелдмаршал војске Сардиније, генералисимус руске војске, (Москва, 12. новембар / 24. новембар 1729 – Санкт Петербург, 6. мај/18. мај 1800), један је од најзначајних војсковођа 18. века.

Александар Васиљевич Суворов
Александар Суворов на слици коју је израдио Георге Даwе, приказан у униформи Преображенског пука коју је носио за вријеме владавине Павла I. Александар Суворов на слици коју је израдио Георге Даwе, приказан у униформи Преображенског пука коју је носио за вријеме владавине Павла I.
Каријера
Чин	генералисимус
Важније битке	Барска конфедерација • Битка код Ланцкороне • Битка код Стоłоwицзеа Први руско-турски рат • Битка код Козлуџе Други руско-турски рат • Битка код Фоцșанија • Битка код Рyмника • Опсада Измаила Коśциусзков устанак • Битка код Бреста • Битка код Мациејоwицеа • Битка код Праге Рат Друге коалиције • Битка код Треббије • Битка код Новија • Битка код Цассана • Суворовљева швицарска експедиција
Род војске	Руска царска војска

Суворов се сматра за једног неколицине генерала у историји који никада нису изгубили битку (63-0). Чувен је по свом војном приручнику „Наука побеђивања“,^[1] и остао је запамћен по многим изрекама као што су: „Што теже на обуци, то лакше у борби“ (руски: ), „Што више удобности, то мање храбрости“, (руски: ), „Дисциплина је мајка победе“ (руски: ).

Учио је војнике да нападају без устезања и одлучно: „Нападајте хладним челиком! Гурајте из све снаге бајонетом!“ Био је присан са својим људима. Обичне војнике је ословљавао са „брате“, а резултате свог детаљног и пажљивог планирања је представљао као ствар инспирације.^[2]

Победио је у многим биткама у руско-турским ратовима, највише се прославио освајањем Измаила 1790. Учествовао је у гушењу устанка Пугачова 1774, угушио је устанак Кошћушка 1794. у Пољској. На челу удружене руско-аустријске војске 1799. потиснуо је Французе из северне Италије. Прославио се походом у Швајцарску преко Сент Готарда 1799.

Титулу грофа добио је због победе у бици код Рамника 1789. године.