Anapest

Anapest je metrička stopa koja se pojavljuje u grčkoj i rimskoj književnosti, a sastoji se od dva kratka i jednog dugog sloga, odnosno od dva nenaglašena sloga kojima sledi jedan naglašeni (ᴗ ᴗ ‒ npr. u vidu akcenatske celine u sintagmi: "ako dâš"). Kako ima oblik obrnutog daktila, ponekad se zove i antidaktil. U anapestu dva kratka sloga mogu se zameniti jednim dugim, a dugi slog može se razložiti na dva kratka.^[1] Anapest je prvobitno bio ritam koračnica i ratničkih pesama. Stoga je našao široku upotrebu u antičkoj drami, a posebno u parodi, tj. ulaznoj pesni hora, gde se pojavljuje u obliku skupina anapestičkih dimetara (tj. stihova koji sadrže po dve anapestičke stope) i završava se jednim katalektičkim stihom.^[2] U dimetrima obično nakon svake stope sledi dijareza.^[3] U grčkoj tragediji ove ulazne pesme najčešće se ne pevaju, nego se skandiraju. I u tragediji se pojavljuju pevani (tj. lirski) anapesti, s većom metričkom slobodom, ali uglavnom u monodijama i u dijalozima gde glumac svoje stihove peva (a ne izgovara). Ovi lirski anapesti razlikuju se od onih korišćenih za marš i koračanje po tome što nemaju dijarezu između dve stope i po čestom stezanju kratkih i razlaganju dugih slogova. U grčkoj komediji, Aristofan upotrebljava anapeste u obliku anapestičkog katalektičkog tetrametra, tj. četiri anapestičke stope, pri čemu poslednja ima shemu: ᴗ ᴗ ‒ ‒ ˄.^[4] Anapestički katalektički dimetar obično se zove "paremijskim", što je naziv koji sugerira da su u tom metru često sastavljane poslovice (grčki: paroimia).^[5]

Metričke stope

˘ ˘	pirih (dibrah)
˘ ¯	jamb
¯ ˘	trohej (horej)
¯ ¯	spondej
˘ ˘ ˘	tribrah
¯ ˘ ˘	daktil
˘ ¯ ˘	amfibrah
˘ ˘ ¯	anapest (antidaktil)
˘ ¯ ¯	bakhej
¯ ¯ ˘	antibakhej
¯ ˘ ¯	kretik (amfimacer)
¯ ¯ ¯	molos (trimacer)
p r u