Angelmanov sindrom

Angelmanov sindrom je genetički poremećaj koji se karakteriše teškom mentalnom retardacijom i neuromišićnim abnormalnostima.^[1] Osnovne karakteristike ovog stanja su kombinacija psihomotornog zastoja, zastoja u govoru, poremećaja pokreta i karakterističan fenotip ponašanja sa dobrim raspoloženjem i epizodama smeha.^[2]

Angelmanov sindrom
lat.	Syndroma Angelman
Specijalnost	Medicinska genetika, neurologija
Klasifikacija i eksterni resursi
ICD-10	Q93.5
ICD-9	759.89
OMIM	105830
DiseasesDB	712
MeSH	D017204

Ispitivanja sprovedena u Švedskoj pokazuju da prevalenca Angelmanovog sindroma iznosi 1/20.000,^[3] dok danske studije potvrđuju da je minimalna prevalenca 1/10.000 (1 oboleli na 10.000).^[4]

Historija

Slika Dečak sa crtežom

Naziv sindroma potiče od imena britanskog pedijatra dr Herija Angelmana, koji je 1965. godine prvi opisao ovo stanje. On je radio u bolnici na severu Engleske i lečio je troje dece sa sličnim simptomima. Iako je na prvi pogled izgledalo da oni pate od različitih oboljenja, Angelman je smatrao da postoji zajednički uzrok njihovog stanja. Ipak u to vreme nije imao naučni dokaz za svoje tvrdnje.^[5]

Tokom odmora u Italiji, Angelman je u jednom muzeju u Veroni video ulje na platnu slikara Đovanija Frančeska Karota. Slika se zvala „Dečak sa crtežom“ i nasmejano dečakovo lice ga je podsetilo na izged njegovih pacijenata u trenucima histerije.^[5] Ovo ga je inspirisalo da 1965. napiše prvi članak o njihovom stanju, a naslov članka je glasio „Deca lutke“ (engleski: ). Kasnije je bolest po njemu nazvana Angelmanov sindrom.^[6]

Etiologija

Angelmanov sindrom nastaje usled mutacije gena, ali još nije utvrđen tačan način nasleđivanja. Na osnovu molekularnih i citogenetičkih kriterijuma smatra se da do ovog stanja dovodi šest različitih mehanizama:

• intersticijalna delecija na hromozomu 15q11-q13 majčinskog porekla (klasa1),
• kompleksni hromozomski rearanžmani u istom regionu (klasa 2),
• uniparentalna dizomija hromozoma 15 (klasa 3),
• mutacija centra za imprintovanje gena (klasa 4),
• mutacija gena Ube3a (klasa 5) i
• molekularne abnormalnosti (klasa 6).^[2]

Slično stanje, uzrokovano promenama na očinskim genima, nosi naziv Preder-Vili sindrom (engleski: ).

Klinička slika

Sindrom se karakteriše teškom psihomotornom zaostalošću, zastojem u govoru, problemima sa uzimanjem hrane, veselim raspoloženjem sa epizodama smeha, ataksijom, konvulzijama (grčevima) i specifičnim fizičkim izgledom. Neke od kliničkih karakteristika su prisutne kod svih pacijanata. Druge karakteristike su česte (u 80% slučajeva) i tu spadaju: usporen rast obima glave, konvulzivni napadi i abnormalan EEG. Udružene karakteristike (prisutne u 20-80% slučajeva) su zaravnjen okcipitalni deo glave, isturen jezik, prognacija, široka usta, strabizam, hiperaktivni tetivni refleksi na nogama i podignute ruke tokom hodanja.^[2]

Bebe sa Angelmanovim sindromom na rođenju izgledaju normalno, ali ubrzo počinju da se pojavljuju prvi znakovi i simptomi. Veoma rano (između 2. i 3. godine) kod ovih pacijenata se može razviti i epilepsija i poremećaji ravnoteže.^[1]

Dijagnoza

Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničke slike, EEG ispitivanja (snimanja mozga) i laboratorijskih metoda molekularne genetike (citogenetičkih ispitivanja). Moguća su takođe i prenatalna testiranja.^[1]

Fondacija za Angelmanov sindrom je 1995. utvrdila tačne kriterijume za dijagnozu,^[7], i dopunila ih 2005. godine.^[8]

Lečenje

Za Angelmanov sindrom ne postoji specifična terapija. Epilepsija se leči antikonvulzivima. Ostalo je simptomataska terapija: fizikalna, bihevioralna, radna, terapija govora i dr. Osnovni cilj terapije je da se postigne što bolji rezultat radi poboljšanja kvaliteta života obolele dece.^[1]