Bajt

Bajt (engleski: , kao drugačije napisan oblik reči bite sa značenjem „odgrizak") je jedinica mere podataka u računarstvu. Sastoji se od odgovarajućeg broja bitova, ali kao mera nije apsolutno standardizovana - bajtovi različitih računara mogu imati različit broj bitova, npr. između 4 i 32. Činjenični standard je, međutim, 8 bitova ("oktet") i danas je teško naći računare sa različitom definicijom bajta. Reč bajt je skraćenica od engleskih reči by eight i znači „za osam”^[1], ali je takođe skraćenica i od binary term.

Umnošci bajta
Odomaćena upotreba i (značenje po SI sistemu)			Standard za binarne prefikse po IEC 60027-2
Naziv	Oznaka	Količina	Naziv	Oznaka	Količina
kilobajt	kB	210 (103)	kibibajt	KiB	210
megabajt	MB	220 (106)	mebibajt	MiB	220
gigabajt	GB	230 (109)	gibibajt	GiB	230
terabajt	TB	240 (1012)	tebibajt	TiB	240
petabajt	PB	250 (1015)	pebibajt	PiB	250
eksabajt	EB	260 (1018)	eksbibajt	EiB	260
zetabajt	ZB	270 (1021)	zebibajt	ZiB	270
jotabajt	YB	280 (1024)	jobibajt	YiB	280
Vidi još: bit, nibl, neodređenost umnožaka

Razlog za postojanje ove jedinice informacije je praktičan. Da bi se definisala osnovna veličina podataka dovoljna za smeštanje jednog slova odnosno znaka interpunkcije, ali takođe i za prenos komunikacionim kanalima kao i radi definisanja osnovne adresibilne jedinice podataka. U skladu sa složenošću procesorske arhitekture definisana je i osnovna veličina reči kojom barata procesor. Tako se vremenom od 8-bitnog procesora prešlo na 16-bitne, 32-bitne i trenutno na 64-bitne. Tako je i veličina procesorske reči, širina adresne linije, registara i adresibilna jedinica za pristup postala značajno veća, međutim još uvek svi procesori čuvaju, kompatibilnosti radi, mogućnost da barataju pojedinačnim bajtovima. Zato i danas (uslovno) važi stara definicija bajta:

Bajt je najmanja adresibilna jedinica količine podataka.