Bizmut

Bizmut (Bi, latinski - bismutum) -je metal VA grupe. Ime je dobio po nemačkoj reči Wismut

Pb - Bi - Po Sb Bi Mc periodni sistem
Opšti podaci
Ime, simbol,atomski broj	Bizmut, Bi, 83
Pripadnost skupu	slabih metala
grupa, perioda	VA, 6
gustina, tvrdoća	9780 kg/m3, 2,25
Boja	rozesiva
Osobine atoma
atomska masa	208,98038 u
atomski radijus	160 (143) pm
kovalentni radijus	146 pm
van der Valsov radijus	bez podataka
elektronska konfiguracija	[Xe]4f145d106s26p3
e- na energetskim nivoima	2, 8, 18, 32, 18, 5
oksidacioni brojevi	3, 5
Osobine oksida	srednje kiseli
kristalna struktura	-
fizičke osobine
agregatno stanje	čvrsto
temperatura topljenja	544 K (271 °C)
temperatura ključanja	1837 K (1564 °C)
molska zapremina	21,31×10-3 m3/mol
toplota isparavanja	104,8 kJ/mol
toplota topljenja	11,3 kJ/mol
pritisak zasićene pare	6,27×10-4 Pa (600 K)
brzina zvuka	1790 m/s (293,15 K)
Ostale osobine
Elektronegativnost	2,02 (Pauling) 1,67 (Alred)
specifična toplota	122 J/(kg*K)
specifična provodljivost	0,867×106 S/m
toplotna provodljivost	7,87 W/(m*K)
I energija jonizacije	703 kJ/mol
II energija jonizacije	1610 kJ/mol
III energija jonizacije	2466 kJ/mol
IV energija jonizacije	4370 kJ/mol
V energija jonizacije	5400 kJ/mol
VI energija jonizacije	8520 kJ/mol
Najstabilniji izotopi
izotop zast. v.p.r. n.r. e.r. MeV p.r. 207Bi (veš.) 31,55 godina z.e. 2,399 207Pb 208Bi (veš.) 3,368×106 godina z.e. 2,880 208Pb 209Bi 100% stabilni izotor sa 126 neutrona 210mBi (veš.) 3×106 godina α   206Tl
tamo gde drugačije nije naznačeno, upotrebljene su SI jedinice i normalni uslovi.
Objašnjenja skraćenica: zast.=zastupljenost u prirodi, v.p.r.=vreme polu raspada, n.r.=način raspada, e.r.=energija raspada, p.r.=proizvod raspada, z.e=zarobljavanje elektrona

Zastupljenost: bizmut je zastupljen u zemljinoj kori u količini od 0,048 ppm(eng. parts per million). Najvažniji minerali bizmuta su:

• bizmutin Bi₂S₃
• bizmutit (BiO)₂CO₃

Ove rude se najčešće javljaju kao sporedni proizvod kod dobijanja olova i bakra.

Bizmut ima 35 izotopa čije se atomske mase nalaze između 190-215. Postojan je samo izotop 209, koji predstavlja skoro 100% izotopskog sastava bizmuta. U prirodi se javlja i izotop 210 ( oko 50 ppm prirodnog sastava izotopa), koji je radioaktivan.

Bizmut je poznat još od XV veka. Korišćen je u Nemačkoj kao dodatak legurama.

Osnovna namena bizmuta je za dodavanje niskotopljivim rudama. Neka njegova kompleksna jedinjenja imaju primenu kao katalizatori.

Bi₂O₃ koji je ružičaste boje koristi se u kozmetičkoj industriji. Biološki značaj - nema. Nalazi se u kostima i u krvi ali tamo ničemu ne služi. Njegove soli kao i oksidi su neotrovne.

Čist bizmut je krh metal. Ne reaguje sa kiseonikom iz vazduha, kao ni sa vodom. Rastvara se u koncentrovanoj azotnoj kiselini.

Bizmut na Wikimedijinoj ostavi