CD154

CD154, takođe poznat kao CD40 ligand ili CD40L, je protein koji je prvenstveno izražen u aktiviranim T ćelijama. On je član TNF superfamiliji molekula. CD154 se vezuje za CD40 na antigen-prezentirajućim ćelijama (APC), posledica čega su mnogobrojni efekti koji zavise of tipa ciljne ćelije. CD40L igra ulogu kostimulišućeg molekula, i on inducira APC aktivaciju putem stimulacije T ćelijskih receptora. CD40L može da se veže za tri molekula: CD40, α5β1 integrin i αIIbβ3.

edit

CD40 ligand (TNF superfamilija, član 5, hiper-IgM sindrom)
PDB prikaz baziran na 1aly.
Dostupne strukture
1aly, 1i9r
Identifikatori
Simboli	CD40LG; TRAP; CD154; CD40L; HIGM1; IGM; IMD3; T-BAM; TNFSF5; gp39; hCD40L
Vanjski ID	OMIM: 300386 MGI: 88337 HomoloGene: 56 GeneCards: CD40LG Gene
Ontologija gena Molekularna funkcija • aktivnost citokina • vezivanje faktora nekroze tumora • vezivanje za CD40 receptor Celularna komponenta • ekstracelularni prostor • rastvorna frakcija • integralno sa membranom plazme • membrana Biološki proces • anti-apoptoza • inflamatorni odgovor • imunski odgovor • adhezija leukocita • prenos signala • aktivacija trombocita • B ćelijska proliferacija • zamena izotopa • regulacija imunoglobulin sekrecije
Pregled RNK izražavanja
podaci
Ortolozi
Vrsta	Čovek	Miš
Entrez	959	21947
Ensembl	ENSG00000102245	ENSMUSG00000031132
UniProt	P29965	Q0VEI3
RefSeq (mRNA)	NM_000074	NM_011616
RefSeq (protein)	NP_000065	NP_035746
Lokacija (UCSC)	Chr X: 135.56 - 135.57 Mb	Chr X: 53.56 - 53.57 Mb
PubMed pretraga

CD154 je lociran na površini T ćelija. On reguliše B ćelijske funkcije putem interakcija sa CD40 na površini B ćelija. Deficit ovog gena rezultuje u onemogućavanju promene imunoglobulinske klase i vezan je za hiper IgM sindrom.^[1]

CD154 ekspresija

CD40 ligand je prvenstveno izražen na aktiviranim CD4+ T limfocitima, ali se takođe može naći u rastvornom obliku. Dok je CD40L bio originalno opisan na T limfocitima, njegova ekspresija je od tada ustanovljena na širokom varijetetu ćelija, kao što su trombociti, mast ćelije, makrofage, bazofili, NK ćelije, B limfociti, kao i non-hematopoetske ćelije (glatke mišićne ćelije, endotelijalne ćelije, i epitelijalne ćelije).^[2]

Specifični efekti na ćelije

Makrofage

U makrofagama, primarni signal za aktivaciju je IFN-γ iz Th1 tipa CD4 T ćelija. Sekundarni signal je CD40L na T ćelijama, koji se vezuje za CD40 na ćelijskoj površini makrofaga. Kao rezultat, makrofag izražava CD40 i TNF receptore u većoj meri na svojoj površini, što pomaže u povećanju nivoa aktivacije. Aktivirani makrofag može onda da uništi bakterije putem fagocitoze, i da proizvede dodatne citokine.

B ćelije

B ćelija može da prezentira antigene pomoćnom T ćelijama. Ako T ćelija prepozna peptid prezentiran B ćelijom, T ćelija sintetiše CD40L. CD40L se vezuje za B ćelijski CD40 receptor, prouzrokujući zaustavljanje B ćelijske aktivacije. T ćelija takođe proizvodi IL-4, koji se direktno vezuje za B ćelijske receptore. Kao rezultat ove interakcije, B ćelija je u mogućnosti da deli, menja izotip antitela, i da se diferencira u plazma ćelije. Krajnji-rezultat je B ćelija koja je sposobna da masivno proizvodi specifična antitela protiv antigenske mete.

Endotelijalne ćelije

Aktivacija endotelnih ćelija sa CD40L (npr. iz aktiviranih trombocita) dovodi do produkcije reaktivnih kiseonikovih molekula, kao i hemokin i citokin produkcije, i ekspresije adhezionih molekula kao što je E-selektin, ICAM-1, i VCAM-1. Ova inflamatorna reakcija u endotelnim ćelijama promoviše regrutovanje leukocita na lezijama i može potencijalno da promoviše aterogenezu.^[3]

Interakcije

Za CD154 je bilo pokazano interaguje sa RNF128.^[4]