Coca-Cola

Цоца-Цола је безалкохолно пиће од биљних екстраката. Најпознатије је пиће, а уједно и друга најпознатија ријеч на свијету - одмах послије ријечи ОК. Изумљена је 8. свибња 1886. године, а аутор је др. Јохн Пембертон. Њезина је формула једна од највећих свјетских тајни. Друго име Цоца-Цоле је "Цоке". То је у исто вријеме и један од разлога што је Атланта добила организацију Олимпијских игара 1996. године, на стогодишњицу модерне повијести ових игара, а истовремено и стогодишњицу Цоца-Цоле. Цоца-Цола је данас након више од сто година постојања један од најпознатијих свјетских брандова.

Цоца-Цола, 1994, Монтреал, Канада.

Цоца-Цола

8. свибња 1886., у једном америчком дворишту града Атланте, фармацеут др. Јохн Пембертон кухао је у свом бакреном лонцу копију француског вина званог кола, при чему је направио Цоца-Цолу, али која није била газирана. Ускоро је сазнао да, како би пиће било газирано, треба додати угљични диоксид. Но, кола је пропала због недостатка новца, па је због тога Јохн Пембертон објавио у локалним новинама да тражи сурадника који ће му дати 2000 УСД за рад, но твртка је пропала. Није познато колико, али је сигурно да Тхе Цоца-Цола Цомпанy потроши јако пуно новца у маркетиншке сврхе. Примјер тому је чак и њихов први филм - Творница радости који је премијерно приказан 2007. године, а у Хрватску стигао је на почетку 2008. године.

Састојци пића

Сва безалкохолна газирана пића на свијету имају приближно исту формулу: 90% воде и 10% шећера. Вода и шећер су, дакле, основни састојци и Цоца-Цоле, којима се додаје угљични диоксид, карамел, ортофосфорна киселина, природне ароме и кофеин.

Вода мора бити прочишћена на исти начин свугдје у свијету како би Цоца-Цола имала исти окус, без обзира на мјесто производње. Шећер у Цоца-Цоли има 100 грама по литри. Уз помоћ киселина, шећер се претвара у глукозу и фруктозу. Варијанта Цоца-Цоле је и Диет Цоке без шећера, с енергетском вриједношћу 1,8 кцал/L. Угљични диоксид је плин који омогућује да, уз помоћ мјехурића, брже пренесе типични укус пића, док карамел даје Цоца-Цола типичну тамну боју која се постиже и уз минималне количине. Ортофосфорна киселина има веома важну улогу конзерванса. Она је присутна у природи, прије свега у јабукама, и основни је састојак у припреми сирупа. Кофеина у једној литри Цоца-Цоле има 100 мг, то је количина која се може наћи у једној шалици бијеле каве. Природне ароме су у ствари сви они састојци који у комплексу екстракта и природних есенција цвијећа, воћа, листова коријења и сл. чине срж формуле Цоца-Цоле, индустријску тајну, а која Цоца-Цоли даје карактеристичан слатко-горак окус.

Занимљивости

Лименка црвене боје, симбол Цоца-Цоле је настала као "оруђе рата". Догодило се то у вријеме измјена у Кореји гдје је било немогуће слање Цоца-Цоле у дотадашњем пакирању, у стакленим чашицама. Истраживачи у компанији дали су се на посао и годину дана касније представили потпуно ново пакирање: лименку која се отвара без отварача, једноставним притиском прста.

Популарност пића знанствено је изучавана путем истраживања које је обављено у Цхицагу педесетих година: преко 400 анкетираних имали су пред собом четири слике тада најпознатијих америчких производа - чаша Цоца-Цоле, аутомобил Форд, Ронсон упаљач и Паркер перо. Чак 99,75% је препознало марку Цоца-Цоле, 81% упаљач, 75% аутомобил Форд, а тек 64% перо.

НАСА је у једном експерименту на свемирској летјелици одлучила укључити и Цоца-Цолу. Био је 12. липањ 1985. године, кад је први пут на изборнику астронаута био послужен софт-дринк.

Међу недавним истраживањима која су обављена на свеучилишту Харвард, показало се да је, послије ријечи ОК, Цоца-Цола друга најпознатија ријеч на свијету.

Неки тврде да Цоца-Цола има дигестивна својства, други да има својства аналгетика. У Бразилу се сматра да је Цоца-Цола афродизијак.

Прије неколико година Неw Yорк Тимес је написао интересантну тезу у вези глобализације и утјецаја мултинационалих компанија: Можеш покушати побјећи, али се не можеш сакрити. Прије или касније, без обзира колико ти мислиш да си побјегао од удобности и навика модерног свијета, Цоца-Цола ће те пронаћи. Можеш отићи на Хималаје на отоке богате рибом и шибана ураганима далеко од обале Никарагве, у колијевку цивилизације ако можеш. Увијек ћеш наићи на Цоца-Цолу која те чека.