Pregovaranje
From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Pregovaranje je dijalog između dve strane ili više njih kako bi se rešile tačke neslaganja, stekla prednost za pojedinca ili kolektiv ili oblikovali ishodi koji zadovoljavaju različite interese. Strane teže da se dogovore o pitanjima od zajedničkog interesa.[1] Sporazum može koristiti svim uključenim stranama ili samo nekim od njih. Pregovarači treba da utvrde vlastitie potrebe, istovremeno nastojeći da razumeju želje i potrebe drugih uključenih strana, kako bi povećali mogućnost sklapanja sporazuma, izbegavanja sukoba, uspostavljanja odnosa s drugim stranama i maksimiziranja obostrane dobiti.[1] Distributivni pregovori – kompromisi – provode se iznošenjem stava i pravljenjem ustupaka kako bi se postigao sporazum. Stepen poverenja u sprovođenje rešenja dogovorenog između pregovaračkih strana glavni je faktor u određivanju uspeha pregovora.
Ljudi svakodnevno pregovaraju iako često nisu toga svesni.[2][3] Pregovori se mogu provoditi u organizacijama – računajući preduzeća, neprofitne organizacije i vlade – u prodaji i pravnim postupcima i u ličnim situacijama kao što su brak, razvod, roditeljstvo, prijateljstvo itd. Profesionalni pregovarači neretko su specijalizirani. Primeri profesionalnih pregovarača su: sindikalni pregovarači, pregovarači za otkup deonica, mirovni pregovarači i pregovarači za taoce. Oni mogu raditi i pod drugim titulama, kao što su titule diplomate, zakonodavca i arbitra. Pregovori se mogu voditi i algoritmima ili mašinama – automatizirano pregovaranje.[1][4][5] U takvom pregovaranju, učesnici i proces moraju biti pravilno modelirani.[6] Savremeno pregovaranje odlikuje se složenošću.[7]
Remove ads
Povezano
Reference
Dodatna literatura
Vanjske veze
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads