Distopija

Дистопија – идеја друштва, опћенито у претпостављеној будућности, коју карактеризирају негативни, антиутопијски елементи, који варирају од еколошких до политичких и друштвених питања. Дистопијска друштва, која најчешће претпостављају писци фикције, кулминирала су у великом низу поџанрова, те се појам често користи да актуализира питања која се тичу друштва, околиша, политике, религије, социологије, духовности или технологије која се може појавити у будућности. Из тог је разлога појам преузео облик мноштва претпоставки као што су онечишћење, сиромаштво, колапс друштва или политичка репресија и тоталитаризам. Славни прикази дистопијских друштава укључују романе 1984., о тоталитарној супер држави, Врли нови свијет, о еугенички обликованом људском друштву, и Фахренхеит 451, у којем држава спаљује књиге из страха од појаве неовисног мишљења. Жељезну пету, роман Јацка Лондона је Ерицх Фромм описао као "најранију модерну дистопију".^[1]