Doksorubicin

Doksorubicin (adriamicin, hidroksidaunorubicin) je lek koji se koristi hemoterapiji. On je antraciklinski antibiotik, blisko srodan asa prirodnim proizvodom daunomicinom, i poput svih antraciklina, on deluje putem interkalacije DNK.

Doksorubicin

(IUPAC) ime
(7S,9S)-7-[(2R,4S,5S,6S)-4-amino-5-hidroksi-6-metiloksan-2-il]oksi-6,9,11-trihidroksi-9-(2-hidroksiacetil)-4-metoksi-8,10-dihidro-7H-tetracen-5,12-dion
Klinički podaci
Robne marke	Doksil
AHFS/Drugs.com	Monografija
MedlinePlus	a682221
Identifikatori
CAS broj	23214-92-8
ATC kod	L01DB01
PubChem[1][2]	31703
DrugBank	DB00997
ChemSpider[3]	29400
UNII	80168379AG Y
KEGG[4]	D03899 Y
ChEBI	CHEBI:28748 Y
ChEMBL[5]	CHEMBL179 Y
Hemijski podaci
Formula	C27H29NO11
Mol. masa	543,52 g/mol
SMILES	eMolekuli & PubHem
Farmakokinetički podaci
Bioraspoloživost	5% (Oralno)
Metabolizam	CYP3A4
Poluvreme eliminacije	12–18,5 časova nakon oslobađanja iz lipozoma[6]
Izlučivanje	Bilijarno i fekaln o
Farmakoinformacioni podaci
Trudnoća	D(AU) D(US)
Pravni status	POM (UK) ℞-only (SAD)
Način primene	Intravenozno

Doksorubicin se često koristi za tretiranje širokog opsega kancera, koji obuhvata hematološke malignosti, nih tipova karcinoma, i sarkome mekog tkiva.

Doksorubicinovo najozbiljnije nepoželjno dejstvo je potencijalno smrtonosno oštećenje srca.

Ovaj lek se dozira intravenozno, u obliku hidrohloridne soli. Neka od njegovih prodajnih imena su Adriamycin PFS, Adriamycin RDF, i Rubex.^[7] Doksorubicin je fotosenzitivan, te su kontajneri često oblošeni aluminijumskom folijom i/ili voštanim papirom.

Doksorubicin je dostupan u lipozomskoj formulaciji kao Doxil, Caelyx i Myocet.

Ovaj molekul je originalno izolovan tokom 1950-tih iz bakterija u uzorku zemljišta iz Italije.

Mehanizam dejstva

Dijagram interkalacije DNK sa dva molekula doksorubicina. (1D12)^[8]

Doksorubicin formira interakcije sa DNK putem interkalacije čime se inhibira makromolekulska biosinteza.^[9][10] On inhibira rad enzima topoizomeraza II, koji opušta supernamotaje tokom transkripcije DNK. Doksorubicin stabilizuje kompleks topoizomerase II nakon prekidanja DNK lanca radi replikacije, čime se sprečava otpuštanje dvostrukog heliksa i time se zaustavlja proces replikacije.

Planarna aromatična hromoforna porcija molekula se interkalira između dva bazna para DNK molekula, dok se šestočlani šećer smešta u mali žleb i formira interakcije sa bočnim baznim parovima u neposrednom susedstvu mesta interlalacije. Ovaj mod vezivanja je uočen u nekoliko kristalnih struktura.^[8][11]