Dōgen

Dogen Zenđi (1200 — 1253) je bio japanski filozof i učitelj zen budizma. Smatra se osnivačem soto ogranka u japanskom zen budizmu, sa središtem u hramu Eiheiđi u provinciji Ečizen. Sve budističke škole mu ukazuju poštovanje kao bodisatvi^[1].

Zen učitelj Dogen

Dio serije članaka na temu Budizam

Historija budizma Darmičke religije Kronologija budizma Budistički sabori

Temelji Četiri plemenite istine Plemeniti osmokraki put Pet pouka Nirvāna · Tri dragulja

Ključni termini Tri oznake bića Skandha · Kozmologija · Dharma Samsara · Rebirth · Shunyata Pratitya-samutpada · Karma · Nesopstvo

Vodeće ličnosti Gautama Buddha Nagarjuna · Dogen Budini sljedbenici · Porodica

Praksa i postignuća Buddhastvo · Bodhisattva Četiri stadija prosvjetljenja Paramiji · Meditacija · Laici

Budizam po regijama Jugoistočna Azija · Istočna Azija Tibet · Indija · Zapad

Budističke škole Theravāda · Mahāyāna Vajrayāna · Rane škole

Tekstovi Pali kanon Pali Sutte · Mahayana Sutre Vinaya · Abhidhamma

Komparativne studije Kultura · Popis tema Ova kutijica: pogledaj • razgovor • uredi

Dogen je budizam sveo na praktikovanje zazena, sedeće meditacije gde se tok sadržaja uma posmatra bez zaustavljanja na bilo kom pojedinačnom predmetu, sve dok se ne smiri i ne sabere, ne doživljavajući više nikakvo uplitanje. U ovom stanju je moguće doživeti probuđenje.^[2]

Dogen je 1236. godine podigao prvi zen hram u Japanu.^[3]

Biografija

Dogen je bio plemenitog porekla, i ostao je siroče u svojoj sedmoj godini. Zaredio se 1213. godine, a otputovao u Kinu 1223. i tamo se posle dugog traganja prosvetlio pod vodstvom čuvenog učitelja č'ana Ju-činga (1162–1228).^[4] Vratio se u Japan 1227. godine. Pod njegovim rukovodstvom je 1236. podignut je prvi potpuno nezavisni zen manastir, Košohoringđi. Dogen je u njega privukao mnoge nadarene učenike, zajedno sa brojnim svetovnjacima, kako muškarcima tako i ženama.

Učenje

Dogen je podučavao da suština čoveka i svih stvari leži u Budinoj prirodi, koja se ostvaruje pročišćavanjem ega, odstranjivanjem svih sebičnih želja i potpunim odricanjem od sopstva, iznad svega ukazujući prednost religioznoj praksi. Negovao je praksu zazena, uspravnog sedenja sa prekrštenim nogama u meditaciji. U zazenu je video ostvarenje čitavog zakona budizma, pošto je jedinstvo prakse i prosvetljenja ukorenjeno u Budinoj prirodi.^[1]

S filozofskog stanovišta, zastupao je monistički panteizam koji je izjednačavao pojavni svet sa Apsolutom, ne ostavljajući mesta transcendenciji^[1]. Dogen je uklonio beskrajne stupnjeve na putu do prosvetljenja pronašavši u zenu put savršenog jedinstva. Za razliku od mnogih drugih učitelja zena, Dogen je zagovarao predano čitanje sutri, dužno ukazivanje poštovanja svetim budističkim predmetima, a koanu je pridavao drugorazredni značaj. Osuđivao je sektašenje u budizmu i odbijao da prizna postojanje Soto sekte kao izdvojenog entiteta.^[1] Njegovo značajno delo je Šobogenzo, čije je savremeno izdanje objavljeno u Tokiju izmedu 1939—1943. godine.