ETA (organizacija)

Za ostala značenja, vidite ETA.

ETA je baskijska teroristička i separatistička organizacija osnovana 1959. godine. ETA je skraćenica od Euskadi Ta Askatasuna što na baskijskom znači Baskijska domovina i sloboda. Vlade Španije i Francuske ^[1] , Evropska unija^[2] i vlada SAD-a ETA-u smatraju terorističkom organizacijom. U periodu od 1968. do januara 2008 po podacima španskog ministarstva unutrašnjih poslova ETA se tereti za ubistvo 10.821 žrtave^[3] . Njeni pripadnici koriste terorističke napade na vojne, policijske i civilne ciljeve radi prizivanje pažnje javnosti u Španiji i svijetu na „baskijski problem「, kako oni nazivaju težnju za nezavisnom Baskijom i sjedinjenjem sa ostalim istorijskim baskijskim teritorijama. .

Nastanak

ETA je nastala transformacijom dela studentske organizacije koja se borila protiv vojne diktature generala Franka i za očuvanje baskijske kulture.

Trenutno stanje

Grafit u Pasiji "ETA Narod je sa vama

Struktura žrtava (1968-01.2008.)
Oružane snage i policija	480
Civili	341
Ukupno	821

ETA je najaktivnija teroristička organizacija organizacija u Zapadnoj Evropi. Više od tri decenije zalažu se sa stvaranje nezavisne države Baskije na teritoriji regiona Baskija koji obuhvata više pokrajina Španije i djelove jugo-zapadne Francuske. Primirje su već dva puta objavljivali tokom 90-ih^{[nedostaje referenca]}.

ETA je objavila prekid vatre počev od petka 24. marta 2006. Španska nacionalna televizija je objavila snimak trojice predstavnika ove organizacije sa maskama na licima i beretkama specifičnim za ovu para-vojnu formaciju na glavi kako sjedeći za stolom čitaju saopštenje o prekidu vatre. Razgovori su vođeni tokom cele 2006. iako su se sporadično dešavali manji incidenti poput krađe oko 300 pištolja, municije i rezervnih delova u Francuskoj toko oktobra 2006.^[4]. Takođe su se i u više navrata pojavnjivale trake na kojima su maskirani članovi ete izjavljivali kako će i dalje koristiti oružje sve dok ne ostvare nezavisnost^[5]

Početkom 2008. godine ETA je zatražila nezavisnost Baskije od Španije navodeći primer albanskih političara sa Kosova koji zahtevaju otcepljenje od Srbije.^[6][7]

Broj i struktura žrtvi

Broj žrtava (1968-01.2008.)
1968	2
1969	1
1970	0
1971	0
1972	1
1973	6
1974	19
1975	16
1976	17
1977	10
1978	66
1979	76
1980	92
1981	30
1982	37
1983	32
1984	32
1985	37
1986	43
1987	52
1988	21
1989	19
1990	25
1991	46
1992	26
1993	14
1994	12
1995	15
1996	5
1997	13
1998	6
2000	23
2001	15
2002	5
2003	3
2004	0
2005	0
2006	2
2007	2
Ukupno	821

Postoje izvesna sporenja oko broja i klasifikacije žrtava. naime ETA ne smatra civilne rukovodioce policije i vojske kao civilima dok ih Španaska vlast smatra otud su i podatke iz leve tabele treba tretirati informativno. Takođe za izvestan broj žrtava koji se vode kao civili, ETA smatra da su oni zapravo povezani na ovaj ili onaj način sa policijom ili oružanim snagama.