Elektroencefalografija

Elektroencefalografija je posebna neurofiziološka metoda koja registruje moždanu električnu aktivnost preko elektroda smeštenih na poglavini (što je najčešći vid korišćenja) ili subduralno odnosno unutar moždanog tkiva (što se koristi u preoperativnoj pripremi bolesnika sa epilepsijom). Rezultujući dijagram je poznat kao elektroencefalogram (EEG) koji je, ranije, preko posebnih pera osetljivih na izmenu napona, iscrtavan na papiru, a u sadašnjici češće zastupljen u vidu digitalnog crteža korišćenjem računara.^[1]

Elektroencefalografija
Intervencija
EEG snimanje
ICD-9-CM	89.14
MeSH	D004569
OPS-301 code:	1-207

Elektroencefalografija

EEG beleži moždane talase koji su prema frekvenciji podeljeni na delta talase (aktivnost do 4 herca), teta talase (od 4 do 8 herca), alfa talase (od 8-12 herca) i beta talase (preko 12 herca). Pojedina normalna (budnost, spavanje, dremanje) i patološka stanja (epilepsija, encefalopatija, moždani udar ili druge strukturne lezije mozga) imaju svoj specifičan EEG zapis, zahvaljujući kojem je EEG uvršten kao neophodna dijagnostička metoda u ispitivanju epilepsije.

Ograničenja

Nažalost, EEG ima svoja značajna ograničenja. Ona se odnose na malu prostornu (EEG beleži električnu aktivnost sa svega 1/3 moždane kore) i vremensku (EEG se u standarnim uslovima beleži u vremenskom trajanju od dvadeset minuta). Ova ograničenja se delom mogu prevazići upotrebom metoda aktivacije (hipeventilacija, fotostimulacija) ili produženjem snimanja u specifičnim fiziološkim stanjima (spavanje nakon dužeg perioda nespavanja).