Fajs

Fajs (mađarski: , (? – ?), je bio četvrti veliki knez Mađara i ujedno paganski mađarski vladar i naslednik u dinastiji Arpadovaca, sin Jutaša Jutas^[1], koji je vladao u periodu oko 950. godine ^[2]

Fajs

Biografija

Fajs je bio sin Jutoša (Jutocsa ili Jutas), trećeg Arpadovog sina i on je vladao mađarskim plemenima oko 950. godine u vreme Vizantijskog cara Konstantina VII^[3].

O Fajsovoj vladavini Konstantin VII u svom delu Upravljanje carstvom (De administrando imperio) u poglavlju pod brojem četrdeset, O kabarskoj i turskoj naciji, beleži:

„Zna se da je Arpad, Veliki turski vezir, imao četiri sina, prvi je Tarhoš (Tarkatzú/Tarkacsu/Tarhos), drugi Jelek (Jelekh/Jelek/Üllő), treći Jutaš (Jutotza/Jutocsa/Jutas) i četvrti Zolta (Solt/Zsolt/Zoltán)

Zna se da je Arpadovog prvog sina Tarhoša, naslednik Tevel (Tebelét/Tevel), drugog sina Jeleka, naslednik Ezelek (), trećeg sina Jutoša, naslednik Fajs (Falitzi/Falicsi), a to je onaj koji sada vlada i četvrtog sina Zolta, naslednik Takšonj (Takszit/Taksony).」

U Fajsovo vreme plemenska konfederacija je bila stihijska i većina mađarskih plemena je svaka za sebe donosila odluke. Predpostavlja se da je kraj njegove vladavine bio označen Bitkom kod Augsburga gde su združene snage Istočne Francuske i Bohemije porazile Mađare^[4]. Naslijedio ga je Takšonj sin Zolte koji je bio vladar Mađara prije njega.