Furlanski jezik
From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Фурлански (фурлански: мариленгхе, талијански: фриулано; ИСО 639-3: [2]) или фријулски језик, један је од рето-романских језика.
Фурланским говори око 794.000 [1] Фурлана у талијанским провинцијама Удине, Порденоне, Горица и Трст у аутономној регији Фурланија-Јулијска крајина, на фурланском језику Фриûл-Вигнесие Јулие.

Због сиромаштва које је владало до 1960-тих година, многи су се Фурлани исељавали у друге земље, посебно у Француску, Белгију и Швицарску, и прекоморске земље;Аустралију, Канаду, Аргентину, Бразил, Америку и Јужноафричку Републику. Фурлански језик има четири дијалекта:
- централни карактеристичан је по томе што му женске именице завршавају на - е. Говори се око Удина до Палманове на исток.
- цонцордиесе или западни карактеристичан је по томе што му женске именице завршавају на - а. Говори се око Портогруара, зове се "цонцордиесе" због римског града Цонцордиа Сагиттариа.
- источни или Горички карактеристичан је по томе што му женске именице завршавају на - а, и што се дуги вокали изговарају као кратки.
- царницо карактеристичан је по томе што му женске именице завршавају на - о, има пуно дифтонга и најархаичнији је од свих фурланских дијалеката.
Фурлански језик у подручју око Горице говоре и Словенци као други или трећи језик. Већина Фурлана зна и говори стандардни талијански.
Remove ads
Фурлански и словенски
Због близине са Словенцима у фурлански је ушло доста словенских (славенских) ријечи као; цолаç (колач), цудиç (худич), бритуле (бритва) и цос (кош). Словенци су пак из фурланског презели ријечи; чебула (црни лук), пунца (дјевојка), раца (патка), фант (момак)...
Пространост
Remove ads
Референце
Вањске везе
Библиографија
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads