Gnajs

Gnajs je krupnozrna metamorfna stena sa slabo izraženom ili diskontinuiranom folijacijom^[1].

Gnajs

Nastanak

Nastaje metamorfozom pelita (glinom bogate sitnozrnaste sedimentne stene) ili granita, a kritična parageneza sastoji se od kvarca, plagioklasa, K-feldspata, muskovita i/ili biotita. Pored ovih, u sastavu se mogu naći još neki tipomorfni minerali koji ukazuju na uslove postanka, poput distena (kianit), hornblende, granata, staurolita, silmanita, kordijerita, andaluzita, itd.

Zavisno od načina nastanka ima različitu strukturu:

• granolepidoblastičnu, koju imaju dinamotermalni gnajsevi
• okcastu, koju imaju kataklastični gnajsevi.

Granolepidoblastična struktura se odlikuje obilnijim prisustvom listastih minerala u odnosu na granoblastične, odnosno predstavlja prelaz između granoblastične i lepidoblastične strukture. Okcasta struktura se karakteriše prisustvom okaca-okruglastih ili sočivasto izduženih agregata ili minerala, raspoređenih u folijaciji ili škriljavosti stene najčešće opkoljeni sitnozrnim matriksom.

Rasprostranjenost i primena

Gnajs je zastupljen na Jastrebcu, Juhoru, i drugim planinama u Srbiji. Pošto se pod uticajem atmosferilija brzo raspada, gnajs nije pogodan kao građevinski materijal.

Povezano

• Spisak minerala
• Spisak stena