Granulociti

Granulocit ili granularni leukocit je vrsta leukocita koji u citoplazmi ima granule i jedro podeljeno na režnjeve. U granulama se nalaze brojni hidrolitički enzimi pa se one mogu smatrati lizozomima. Prema načinu bojenja, bojenje po Romanovskom, granula razlikuju se tri tipa granulocita:

• heterofilni (polimorfonuklearni)
• eozinofilni
• bazofilni.

Heterofilni granulocit u krvi okružen eritrocitima

Heterofilni granulociti

U organizmu čoveka čine 50-70% svih leukocita pa time predstavljaju najbrojniju vrstu leukocita. Predstavljaju, prvenstveno u odnosu na bakterije, prvu odbrambenu liniju organizma. Vrše fagocitozu bakterija, virusa kao i ostataka mrtvih ćelija. Oblik ćelije je okruglasto-ameboidan sa kratkim citoplazmatskim nastavcima na (sličnim mikroresicama) površini. Jedro je obično trorežnjevito, mada se kod mladih i starih razlikuje. Tako mladi imaju dva režnja, dok starije ćelije mogu imati i pet.

Granule im se boje mešavinom baznih (metilensko plavo ili azuri) i kiselih boja (eozin). Pogrešno se često nazivaju neutrofilnim granulocitima što bi moglo da se protumači da se ili boje neutralnim bojama, ili da su neutralni prema baznim i kiselim bojama. Oba tumačenja su netačna.

Sadrže dva tipa granula koje su opkoljene membranama:

• specifične granule sadrže:
  • fagocitine (baktericidne proteine)
  • alkalnu fosfatazu
  • lizozim
  • laktoferin.
• azurofilne granule u kojima se nalaze:
  • kisele fosfataze
  • aril-sulfataze
  • elastaze i dr.
  • nukleotidaze
  • kolagenaze i dr.

Veoma su kratkog veka, u krvi čoveka njihov poluživot iznosi 6-7 časova, dok je u vezivnom tkivu nešto duži (1-4 dana).

Eozinofilni (acidofilni) granulociti

Eozinofilni granulocit

Pokazuju acidofiliju (eozinofiliju) jer se granule u njihovoj citoplazmi se boje kiselim bojama. Od ukupne količine leukocita u krvi čoveka oni čine 1-4%. Stvaraju se u koštanoj srži. U krvi provode 6'- 10 časova posle čega prelaze u tkiva gde opstaju 8 - 12 dana.

Po spoljašnjoj morfologiji i veličini liče na heterofilne granulocite, okruglog su oblika i na površini imaju kratke nastavke slične mikroresicama. Jedro ima dva režnja, a nema jedarceta. Postavljeno je ekscentrično i sa više heterohromatina.

Granule su krupnije nego kod heterofilnih granulocita i slično njima sadrže hidrolitičke enzime. U njihovom matriksu nalazi se parakristalno telo koga obrazuje osnovni protein otrovan za neke crevne parazite. Otuda sposobnost ovih granulocita da otklanjaju parazitske crve (Schizostoma) i praživotinja. Osim toga učestvuju i u alergijskim reakcijama tako što fagocitiraju i odstranjuju komplekse antigen-anitelo koji se obrazuju kod astme polenske kijavice

Bazofilni granulocit

Bazofilni granulociti

Predstavljaju najmanje brojne leukocite, okruglastog oblika sa retkim citoplazmatičnim nastavcima na površini. jedro je potkovičastog oblika i ekscentrično postavljeno. Granule su krupne i boje se baznim bojama (metilensko plavo ili azuri) pa ćelije pokazuju bazofiliju. U granulama se nalaze materije kao u mastocitima, kakve su npr. heparin, histamin i dr. Osim po strukturi slični su sa mastocitima i po funkciji pa tako učestvuju u trenutnim alergijskim reakcijama.

Literatura

• Kalezić, M: Osnovi morfologije kičmenjaka, ZUNS, beograd, 2001
• Milin J. i saradnici: Embriologija, Univerzitet u Novom Sadu, 1997.
• Pantić, V:Biologija ćelije, Univerzitet u Beogradu, Beograd, 1997.
• Pantić, V: Embriologija, Naučna knjiga, Beograd, 1989.
• Popović S: Embriologija čoveka, Dečje novine, Beograd, 1990.
• Trpinac, D: Histologija, Kuća štampe, Beograd, 2001.
• Hale. W, G, Morgham, J, P: Školska enciklopedija biologije, Knjiga-komerc, Beograd
• Ćurčić, B: Razviće životinja, Naučna knjiga, Beograd, 1990.
• Šerban, M, Nada: Pokretne i nepokretne ćelije - uvod u histologiju, Savremena administracija, Beograd, 1995.

Vanjske veze

• MeSH Granulocytes