Heparin

Heparin (od antičkog grčkog ηπαρ (hepar), jetra), takođe poznat kao nefrakcionisani heparin, je visokosulfatisani glikozaminoglikan, koji je u širokoj upotrebi kao ubrizgavajući antikoagulant. On ima veoma visoku gustinu negativnog naelektrisanja.^[5] On se takođe koristi za formiranje unutrašnjeg antikoagulantne površine na raznim eksperimentalnim i medicinskim uređajima kao što su epruvete i mašine za renalnu dijalizu.

Heparin

(IUPAC) ime
pogledajte Struktura heparina
Klinički podaci
AHFS/Drugs.com	Monografija
Identifikatori
CAS broj	9005-49-6
ATC kod	B01AB01 C05BA03 S01XA14
PubChem[1][2]	772
DrugBank	DB01109
ChemSpider[3]	17216115
UNII	T2410KM04A Y
ChEMBL[4]	CHEMBL526514 Y
Hemijski podaci
Formula	C12H19NO20S3
Mol. masa	12000–15000 g/mol
Farmakokinetički podaci
Bioraspoloživost	nil
Metabolizam	hepatički
Poluvreme eliminacije	1.5 h
Izlučivanje	?
Farmakoinformacioni podaci
Trudnoća	?
Pravni status	?
Način primene	i.v., s.c.

Mada se koristi u medicini za antikoagulaciju, njegova prava fiziološka uloga u telu nija jasna. Antikoagulacija krvi se postiže uglavnom heparan sulfatom, proteoglikanom izvedenim iz endotelnih ćelija.^[6] Heparin se obično skladišti unutar sekretornih granula mast ćelija i oslobađa se samo u vaskulaturu na mestima povrede tkiva. Pretpostavlja se da je umesto antikoagulacije, glavna svrha heparina je odbrana takvih mesta od invazije bakterija i drugih stranih materijala.^[7] U prilog ovoj pretpostavci ide činjenica, da je on je konzerviran kod brojnih i veoma različitih vrsta, među kojima su i bezkičmenjaci koji nemaju sličan krvni koagulacioni sistem.

Struktura heparina

Prirodni heparin je polimer sa molekulskom masom u opsegu od 3 kDa do 30 kDa, mada je prosečna molekulska težina većine komercijalnih heparinskih preparata u opsegu od 12 kDa do 15 kDa.^[8] Heparin je član glikozaminoglikanske familije ugljenih hidrata (koja obuhvata blisko srodni molekul heparan sulfat) i sastoji se od varijabilno sulfatisane ponavljajuće disaharidne jedinice.^[9] Glavne disaharidne jedinice heparina su prikazane ispod. Najčešća disaharidna jedinica se sastoji od 2-O-sulfatisane iduronske kisleline i 6-O-sulfatisanog, N-sulfatisanog glukozamina, IdoA(2S)-GlcNS(6S). Na primer, to čini 85% heparina iz goveđih pluća i oko 75% tog iz svinjske crevne sluzokože.^[10] Ispod nisu prikazani retki disaharidi koji sadrže 3-O-sulfatisani glukozamin (GlcNS(3S,6S)) ili slobodnu amino grupu (GlcNH₃⁺). Pod fiziološkim uslovima, estar i amid sulfatne grupe su deprotonisane i privlače pozitivno naelektrisane jone čime se formiraju heparinske soli. U toj formi se heparin obično koristi kao antikoagulans.

Jedna jedinica heparina („Hovelova jedinca“)^[11] je količina aproksimativno ekvivalentna sa 0.002 mg čistog heparina, i to je količine neophodna za održavanje 1 mL krvnog fluida tokom 24 sata na 0 °C.

• 
  GlcA-GlcNAc
• 
  GlcA-GlcNS
• 
  IdoA-GlcNS
• 
  IdoA(2S)-GlcNS
• 
  IdoA-GlcNS(6S)
• 
  IdoA(2S)-GlcNS(6S)

Skraćenice

• GlcA = β-D-glukuronska kiselina
• IdoA = α-L-iduronska kiselina
• IdoA(2S) = 2-O-sulfo-α-L-iduronska kiselina
• GlcNAc = 2-deoksi-2-acetamido-α-D-glukopiranozil
• GlcNS = 2-deoksi-2-sulfamido-α-D-glukopiranozil
• GlcNS(6S) = 2-deoksi-2-sulfamido-α-D-glukopiranozil-6-O-sulfate