HTATIP

HTATIP, histonska acetiltransferaza KAT5, je enzim koji je kod čoveka kodiran KAT5 genom.^[1][2]

edit

HIV-1 Tat interagujući protein, 60 kDa
PDB prikaz baziran na 2ou2.
Dostupne strukture
2ou2
Identifikatori
Simboli	HTATIP; ESA1; HTATIP1; PLIP; TIP; TIP60; cPLA2
Vanjski ID	OMIM: 601409 MGI: 1932051 HomoloGene: 4657 GeneCards: HTATIP Gene
Ontologija gena Molekularna funkcija • hromatinsko vezivanje • aktivnost transkripcionog koaktivatora • aktivnost histonske acetiltransferaze • proteinsko vezivanje • vezivanje jona cinka • aktivnost aciltransferaze • aktivnost transferaze • vezivanje metalnih jona • vezivanje androgenskoh receptora Celularna komponenta • hromatin • nukleus • kompleks NuA4 histon acetiltransferaze Biološki proces • regulacija ćelijskog rasta • popravka prekida dvostruke spirale • hromatinsko formiranje ili razlaganje • transkripcija • transkripcija od RNK polimeraznog II promotera • hromatinska modifikacija • histonska acetilacija • signalni put androgenskog receptora • pozitivna regulacija transkripcije, DNK-zavisna
Pregled RNK izražavanja
podaci
Ortolozi
Vrsta	Čovek	Miš
Entrez	10524	81601
Ensembl	ENSG00000172977	ENSMUSG00000024926
UniProt	Q92993	Q3UJQ1
RefSeq (mRNA)	NM_006388	NM_178637
RefSeq (protein)	NP_006379	NP_848752
Lokacija (UCSC)	Chr 11: 65.24 - 65.24 Mb	Chr 19: 5.6 - 5.61 Mb
PubMed pretraga

Protein kodiran ovim genom pripada MYST familiji histonskih acetil transferaza (HAT). On je bio originalno izolovan kao HIV-1 TAT-interaktivni protein. HAT proteini učestvuju u regulaciji hromatinskog remodelovanja, transkripciji i drugim nuklearnim procesima putem acetilacije histona i nehistonskih proteina. Ovaj protein je histonska acetilaza koja učestvuje u DNK popravci i apoptozi, i za nju se smatra da ima ulogu u prenosu signala. Alternativno splajsovanje ovog gena rezultuje u višestrukim transkriptnim varijantama.^[2]

Interakcije

Za HTATIP je bilo pokazano da interaguje sa HDAC7A,^[3] FANCD2,^[4] CREB1,^[5] ETV6,^[6] Mdm2,^[7] Myc,^[8] BCL3,^[9] androgenskim receptorom,^[10] endotelinskim receptorom tipa A^[11] i PLA2G4A.^[12]