Jod

Jod (I, latinski - iodum), ime je dobio po grčkoj reči ioeides - ljubičasti.

Te - I - Xe   Br I At       periodni sistem
Opšti podaci
Ime, simbol, atomski broj	Jod, I, 53
Pripadnost skupu	halogenih elemenata
grupa, perioda	VIIA, 5
gustina, tvrdoća	4940 kg/m3, bd
Boja sivocrna
Osobine atoma
atomska masa	126,90447 u
atomski radijus	140 (115) pm
kovalentni radijus	133 pm
van der Valsov radijus	198 pm
elektronska konfiguracija	[Kr]4d105s25p5
e- na energetskim nivoima	2, 8, 18, 18, 7
oksidacioni brojevi	±1, 3, 5, 7
Osobine oksida	jako kiseli
kristalna struktura	romboidna
Fizičke osobine
agregatno stanje	čvrsto
temperatura topljenja	386,85 K (113,70 °C)
temperatura ključanja	457,4 K (184,3 °C)
molska zapremina	25,72×10−3 m3/mol
toplota isparavanja	20,752 kJ/mol
toplota topljenja	7,824 kJ/mol
pritisak zasićene pare	bez podataka
brzina zvuka	bez podataka
Ostale osobine
Elektronegativnost	2,66 (Pauling) 2,21 (Alred)
specifična toplota	145 J/(kg*K)
specifična provodljivost	8×10−8 S/m
toplotna provodljivost	0,449 W/(m*K)
I energija jonizacije	1008,4 kJ/mol
II energija jonizacije	1845,9 kJ/mol
III energija jonizacije	3180 kJ/mol
Najstabilniji izotopi
izotop zast. v.p.r. n.r. e.r. MeV p.r. 123I (veš.) 13,1 sati z.e. 1,23 123Te 125I (veš.) 59,9 dana z.e. 0,178 125Te 127I 100% stabilni izotor sa 74 neutrona 129I (veš.) 1,57×107 godina β- 0,194 129Xe 131I (veš.) 8,02070 dana β- 0,971 131Xe
Tamo gde drugačije nije naznačeno, upotrebljene su SI jedinice i normalni uslovi.
Objašnjenja skraćenica: zast.=zastupljenost u prirodi, v.p.r.=vreme polu raspada, n.r.=način raspada, e.r.=energija raspada, p.r.=proizvod raspada

Jod

Historija

Otkrio ga je 1811 godine Bernard Courtois, što su kasnije potvrdili hemičari Charles Desormes i Nicholas Clement. Osobine joda je 1813 godine bolje ispitao francuski hemičar Joseph Louis Gay-Lussac, koji je ovom elementu dao ime.

Osobine

Jod spada u grupu halogenih elemenata

Jod je čvrsta supstanca, tamnosive boje, metalnog sjaja. Na sobnoj temperaturi jod se javlja u čvrstom agregatnom stanju, kao sjajna plavo-crna supstanca. Pri zagrevanju jod sublimira, gradi ljubičaste pare karakterističnih mirisa koje se pri hlađenju odmah kristališu.

U čistom obliku jod ima otrovno dejstvo.

Postoji samo jedan postojan izotop joda u prirodi. Radioaktivni izotopi su: ¹²³I,¹²⁵I,¹²⁷I¹²⁹I,¹³¹I.

Jod je kao i svi halogeni elementi veoma reaktivan. U vodi se slabo rastvara, ali ga zato organski rastvarači odlično rastvaraju. Jod je jako dezinfekciono sredstvo, ubija bakterije i gljivice.

Jedinjenja joda

Jod gradi brojna hemijska jedinjenja u kojima se javlja sa oksidacionim brojem 1, 5 ili 7. Osobine jodovih jedinjenja su slične analognim jedinjenjima broma ili hlora. Najbolje reaguje sa metalima gradeći jodide.

Najvažnija jedinjenja joda su kalijumjodid, jodoform i jodovodonik.

Fluor, hlor i brom ga istiskuju iz jedinjenja, što se koristi za njegovo labaratorijsko dobijanje: KI + Br2₂= KBr + I₂

Jod u prirodi

Jod spada u elemente koji su veoma malo rasprostranjeni u prirodi. Veće količine ovog elementa se javljaju u morskoj vodi, a takođe i kao nečistoća u čilskoj šalitri jod se javlja u vidu natrijum-jodata NaIO₃. Javlja se i u mnogim namirnicama koje se svakodnevno koriste u ishrani (ako potiču sa terena na kojima se jod javlja na zemlji i u vodi), ali u količinama koje pokrivaju najviše 1/3 dnevnih potreba za jodom:

• 1 kg povrća sadrži 20-30 mcg joda,
• 1 litar mleka - 35 mcg,
• 1 kg - 100-200 mcg

Prženje i pečenje uzrokuje gubitak oko 20% joda iz namirnica, a kuvanje čak 58%!

Primena joda

Jod se koristi u proizvodnji farbi i u fotografiji. U medicini se koristi za lečenje oboljenja štitne žlezde kao i za dezinfekciju npr. jodna tinktura. Radioaktivan izotop joda ¹³¹I ima bitnu ulogu u otkrivanju bolesti štitne žlezde. U medicini se jod koristi kao antiseptik u vidu jodne tinkture. Kalijum-jodid se dodaje kuhinjskoj soli radi sprečavanja gušavosti.

Biološki značaj

Jod je mikroelement koji je neophodan za zdravlje ljudi. On se unosi ishranom i vodom. Zemlja i voda u blizini mora su veoma bogate jodom, a sa udaljavanjem od mora količina joda se smanjuje.

U telu zdravog čoveka nalazi se 30-50 miligrama joda. Najveće količine se javljaju u štitnoj žlezdi koja ima mogućnost skladištenja joda. Bez joda štitna žlezda ne može da proizvodi hormone tiroksin (T4) i hormon T3, neophodnih za pravilno funkcijonisanje svih ćelija u ljudskom organizmu.

Nedostatak joda u ishrani i u vodi izaziva bolest gušavost. Ovo oboljenje se uglavnom javlja u krajevma udaljenim od mora, tamo gde se ne dodaje jod u kuhinjsku so.

Nedostatak joda kod dece prouzrukuje smanjenu mogućnost učenja, pamćenja, usporava rast i fizički razvoj.

Dnevne potrebe za jodom su veoma male i iznose jedva 200 mikrograma, tako da u toku života čovek unese jedva nekoliko grama joda. Trebalo bi znati da neko povrće (uglavnom iz porodice kupusa), sadrži čestice koje mogu pogoršati tok bolesti štitne žlezde.

Količina joda u 100 grama produkta:
kavijar	130
neke ribe	190
neke ribe	120
sardine	99
tunjevina	53
belo vino	70
crno vino	50
sokovi od voća i povrća	30-40
mleko	6
beli sir	40
jaje	10
šargarepa	61

potrebe za jodom u različitim periodima života:
bebe do jedne godine života	50 mcg
deca od 1 do 3 godina	70 mcg
deca do 6 godina	90 mcg
od 6 do 10 godina	120 mcg
mladi	150 mcg
odrasli	oko 200 mcg
trudne žene	230 mcg
žene koje doje	260 mcg

Od dvaneste nedelje plod počinje da stvara svoje hormone iz štitne žlezde. Jod potreban za taj proces uzima od majke, kao i u vreme dojenja, kada je jedini izvor joda za dete majčino mleko. Zbog toga je u tim periodima posebno važno unositi dovoljnu količinu joda.

Na Zemlji oko 1,5 miliardi ljudi živi u rejonima koji su pogođeni nedostatkom joda, a gušavost se javlja kod 600 miliona ljudi.

Jod na Wikimedijinoj ostavi