Kalidonski vepar

Kalidonski vepar (starogrčki: ili ὁ Καλυδώνιος ὗς) naziv je za čudovišnu životinju u grčkoj mitologiji, koju su savladali i ubili grčki heroji, a koju je boginja Artemida poslala da pustoši oblast grada Kalidona u Etoliji jer je tamošnji kralj propustio da njoj prinese žrtvu.^[1]

Lov na kalidonskog vepra prikazan na rimskom frizu (Ashmolean Museum, Oxford)

Mitologija

Predstava na crnofiguralnoj posudi iz lakonije, koju je oslikao "slikar iz Naukratisa", oko 552. pne. (Louvre)

Jednog proleća Enej, kralj Kalidona u Etoliji, prineo je za žrtvu prve plodove svim bogovima, ali je slučajno izostavio Artemidu. Ljuta zbog te uvrede Artemida je poslala vepra ogromne snage i veličine da pohara kalidonsku zemlju. Meleagar, sin Enejev, sakupio je borce iz raznih grčkih gradova, koji su krenuli u kalidonski lov. Grčki su heroji brzo saavladali i ubili vepra. No, Artemida je tada izazvala sukob između Etolaca i Kureta oko toga kome će pripasti trofej ― veprova glava i koža. Etolci su s uspehom potiskivali Kurete, ali kad je Meleagar ubio svog ujaka, brata svoje majke Alteje, Alteja je pozvala Persefonu i Erinije da njenog sina kazne smrću. Meleagar se tada povukao iz borbe, a Kureti su ozbiljno zapretili Kalidonu. Meleagar se tek na usrdne molbe svoje supruge vratio u boj. Uspeo je da savlada Kurete, a onda su Erinije uslišile Altejinu molbu i usmrtile Meleagra.^[2] Kod Pausanije se navodi da je Meleagra ubio Apolon, koji je pomagao Kuretima u sukobu s Etolcima.^[3]

Kasnije predanje kaže da je lov na kalidonskog vepra trajao šest dana i da su u njemu poginuli mnogi junaci, uključujući i Meleagrovog brata Agelaja. U sukobu koji je između Etolaca i Kureta izbio oko veprove glave i kože Meleagar je nehotice ubio svoja dva ujaka, Ifikla i Afarej. Alteja je tada u gnevu izvukla magičnu cepanicu, od čijeg je očuvanja zavisio Meleagrov život, i bacila je u vatru, čime je Meleagru oduzela život.^[4]

Prema predanju koje prenose Pseudo-Apolodor i Ovidije, u lovu na kalidonskog vepra učestvovali su gotovo svi veliki grčki junaci, a među njima i jedna žena, čuvena lovkinja Atalanta, u koju se Meleagar odmah zaljubio. Nakon devet dana gošćenja na Enejevom dvoru započeo je lov na vepra. Pobedniku je obećana veprova koža kao ratni trofej. Atalanta je prva ranila vepra, potom ga je Amfijaraj pogodio u oko, a naposletku mu je Meleagar zadao smrtonosni udarac. Meleagar je kožu ubijene životinje dao Atalanati zato što se zaljubio u nju, ali i zato što je ona zadala životinji prvi udarac. Kad su Altejina braća, smatrajući uvredom da neka žena dobije nagradu pored muškaraca, uzeli od nje kožu, tvrdeći da im pripada po pravu rođenja, ako je već Meleagar ne želi uzeti, Meleagar se razbesneo i ubio svoje ujake. Kad je Alteja to saznala, izvukla je magičnu cepanicu i bacila je u vatru, i tako je ubila Meleagra. Njegove sestre ― Gorga, Eurimeda, Dejanira i Melanipa ― neutešno su jecale sve dok ih Artemida nije pretvorila u ptice biserke ("meleagride", μελεαγρίδες) i potom prenela na ostrvo Leros, gde su jednom godišnje oplakivale brata. Dve sestre, Gorga i Dejanira, nisu bile pretvorene u ptice zahvaljujući Dionisovoj intervenciji. Prema nekim vestima, Alteja i Meleagrova žena Kleopatra kasnije su se obesile, a prema drugim, Alteja se, obuzeta kajanjem, probola bodežom.^[5][6]

Učesnici lova

U tabeli su prikazani:

• učesnici lova za koje Pausanija navode da ih je video predstavljene na hramu Atene Aleje u Tegeji;^[7]
• učesnici lova koje navodi rimski mitograf Higin,^[8] među kojima je i Deukalion, čija je povezanost s kalidonskim lovom ipak malo verovatna;
• učenici lova koje navodi Ovidije u osmoj knjizi Metamorfoza.^[6]

Junak	Pausanija	Higin	Ovidije	Napomena
Akast				"kopljanik slavni"[9]
Admet				sin Fereta, iz Fere
Alkon				jedan od tri sina Hipokoontova ili Aresova iz Amikle u Trakiji
Amfijaraj				sin Oiklov, iz Arga; "od žene svoje (tj. Erifile) još neizdan"[10]
Ankej				iz Farasije, sin Likurgov, koji je i poginuo u lovu. Prema Ovidijevom kazivanju, Ankej je potegao na vepra dvoseklu sekiru, ali je svojim samohvalisanjem dao vepru vremena da ga napadne: vepar je rogovima probo Ankejeve slabine i junak se sruši i pade u velikoj bari vlastite krvi.[11]
Asklepije				sin Apolonov
Atalanta				kći Shenejeva, iz Arkadije; Ovidije je naziva Tegejkom (Tegeaea)
Kenej				sin Elatov; Ovidije kaže da Kenej tad "više nije bip žena"[12]
Kastor i Poluk				Dioskuri, sinovi Zevsa i Lede, iz Lakedemona
Kefej				brat Ankejev, iz Arkadije; kao učesnika u kalidonskom lovu navodi ga Pseudo-Apolodor[5]
Kteat				brat Euritov, sin Aktorov.
Deukalion				sin Minojev
Drijant iz Kalidona				sin Aresov (Higin ga navodi kao "sina Japetovog")
Ehion				jedan od Argonauta, sin Merkurija (Hermesa) i Antijanire (Menetijeve kćerke); Ovidije kaže da je "prvi Ehion koplje zavrteo"[13]
Enesim				jedan od tri sina Hipokoontova ili Aresova iz Amikle u Trakiji
Epoh
Eufem				sin Posejdonov
Euripil				sin Testijev; kao učesnika u kalidonskom lovu navodi ga Pseudo-Apolodor[14]
Eurition				Aktorov; nehotice ga je usmrtio Pelej
Eurit				sin Merkurija (Hermesa)
Hipas				Sin Euritov
Hipotoj				sin Kerkionov, unuk Agamedov, praunuk Stimfalov
Hilej				usmrtio ga je vepar
Jason				Esonov sin, iz Jolka
Ida				i Linkej, sinovi Afarejevi, iz Mesenije
Jolaj				sin Ifiklov, bratić Heraklov
Ifikle				brat blizanac Herakla (koji nije učestvovao u lovu), Amfitrionov smrtni sin, iz Tebe
Komet i Protoj				sinovi Testijevi, ujaci Meleagrovi
Laert				sin Arkesijev, otac Odisejev
Leleg				iz Narika u Lokridi
Leukip				jedan od tri sina Hipokoontova ili Aresova iz Amikle u Trakiji
Linkej				i Ida, sinovi Afarejevi, iz Mesenije
Meleagar				sin Enejev
Molionidi				(Eurit i Kteat), sinovi Aktorovi
Mops				sin Ampikov
Nestor				"koji u prvoj beše mladosti", kaže Ovidije[15]
Panopej
Pelej				sin Eakov, otac Ahilejev, iz Ftije
Fenik				sin Amintorov
Filej				iz Elide
Piritoj				sin Iksionov, iz Larise, prijatelj Tezejev
Pleksip				brat Toksejev, koga je usmrtio Meleagar
Protoj i Komet				sinovi Testijevi, ujaci Meleagrovi
Telamon				sin Eakov
Tezej				iz Atine,
Toksej				brat Pleksipov, koga je usmrtio Meleagar

Predstave u umetnosti

Rimski mermerni sarkofag s prikazom kaledonskog lova (Palazzo dei Conservatori, Rim)

Meleagar i Atalanta, Giulio Romano

Priču o kalidonskom lovu obradili su u grčkoj književnosti Frinih u tragediji Pleuronjanke, a potom Sofokle, Euripid, Antifont i Sosifan, te Lucije Akcije kod Rimljana, pri čemu sve te tragedije nose naslov Meleagar.^[16]

U likovnoj umetnosti lov na kalidonskog vepra prikazivan je od peve polovine 6. veka pne., počev od François-vaze, koja je nastala oko 570. pne. Poznat je Meleagrov kip u Vatikanskom muzeju, rimska kopija, verovatno nastala po uzoru na Skopasovo delo. Scene iz kalidonskog lova čest su motiv na mnogim sarkofazima.^[1]