Kinetoplastea

Kinetoplastea je nevelika grupa bičara, koja obuhvata nekoliko veoma značajnih parazita životinja i čoveka, kao i slobodnoživeće organizme^[3]. Ova grupa protista spada u tip Euglenozoa, a karakteriše se prisustvom kinetoplasta, unutarmitohondrijske granule izgrađene od končaste DNK (kDNA) koja je u vezi sa osnovama bičeva^[4].

Kinetoplastea
Trypanosoma cruzi
Naučna klasifikacija
Domena:	Eukaryota
Koljeno:	Euglenozoa
Potkoljeno:	Glycomonada
Razred:	Kinetoplastea Honigberg, 1963 emend. Cavalier-Smith, 1981[1][2]
Klase
?Bordnamonadidae ?Trypanophididae Prokinetoplastina Prokinetoplastida Metakinetoplastina Neobodonida Parabodonida Bodonida Trypanosomatida
Sinonimi
Kinetoplastida Honigberg 1963 emend. Margulis 1974

Klasifikacija

Tradicionalno, na osnovu morfologije i načina života, ova grupa protista se deli na dve grupe, najčešće sa statusom reda (parazitske jednobičaste Trypanosomatida i slobodnoživeće dvobičaste Bodonida) ili podreda^[3] (Trypanosomatina i Bodonina). Novija filogenetska istraživanja ukazuju na dodatnu raznovrsnost ove grupe, pa se ona deli na dve potklase i nekoliko redova^[4][5]:

potklasa Prokinetoplastina

potklasa Metakinetoplastina

red Neobodonida

red Parabodonida

red Eubodonida

red Trypanosomatida

Potklasa Prokinetoplastina obuhvata samo dva roda, od kojih su predstavnici jednog (Ichthyobodo) ektoparaziti riba, a predstavnici drugog (Perkinsiella) endosimbionti pojedinih ameboidnih protista (Neoparamoeba spp.).

Potklasa Metakinetoplastina je bogatija rodovima. Poznati predstavnici su slobodnoživeći rod Bodo i endoparaziti čoveka poput rodova Trypanosoma (uzročnici bolesti spavanja) i Leishmania (uzročnici leišmanioze i crne bolesti).