Konov sindrom

Konov sindrom ili primarni hiperaldosteronizam je retko oboljenje nadbubrežene žlezde, koje nastaje kao posledica dugotrajno povećanog lučenja hormona aldosterona. Češće se javlja kod žena i to obično između 25. i 50. godine života.^[1]

Konov sindrom
lat.	Syndroma Conn
Aldosteron
Specijalnost	Endokrinologija
Klasifikacija i eksterni resursi
ICD-10	E26.0
ICD-9	255.1
DiseasesDB	3073
MedlinePlus	000330
eMedicine	med/432
MeSH	D006929

Bolest je prvi put opisana od strane američkog endokrinologa dr DŽeroma Kona 1955. godine na Univerzitetu u Mičigenu.^[2]

Etiologija

Najčešći uzrok nastanka Konovog sindroma je adenom u zoni glomerulozi. Pored adenoma, bolest je često uzrokovana i bilateralnom hiperplazijom zone glomeruloze, dok je karcinom veoma redak.

Klinička slika

Povećana količina aldosterona, koji deluje uglavnom na bubrežne tubule, dovodi do retencije (zadržavanja) natrijuma i povećanja volumena vanćelijske tečnosti, kao i do velikog gubitka kalijuma putem mokraće što je praćeno istovremenim gubitkom vodonikovih jona i razvitkom metaboličke alkaloze.

Osnovni klinički znak je arterijska hipertenzija (povišen krvni pritisak) praćena izvesnim simptomima uslovljenim hipokalijemijom i metaboličkom alkalozom. Hipertenzija je obično umerenog stepena, ne postoje značajne promene na očnom dnu, a retko su prisutni znaci opterećenja leve polovine srca i oštećenja bubrega. Bolesnici se žale na jaku mišićnu slabost, na periodične paralize (naročito u donjim ekstremitetima) koje su najizraženije posle buđenja, zatim na osećaj parastezija i povremene tetaničke grčeve. Javljaju se i nokturija (noćno mokrenje), umeren poliuričko-polidipsički sindrom (povećano izlučivanje mokraće i povećan osećaj žeđi), a karakteristično je odsustvo otoka.^[1]

Dijagnoza

Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze, kliničke slike, prisutne hipokalijemije i alkaloze, određivanjem aldosterona u plazmi i renina.^[3] Za lokalizacoju procesa najveću vrednost imaju kompjuterizovana tomografija i scintigrafija nadbubrežnih žlezdi.

Lečenje

Lečenje adenoma je hirurško, s tim što je potrebna preoperativna priprema spironolaktonom i dodavanjem kalijuma u ishrani. Ako je u pitanju bilateralna hiperplazija, lečenje se sprovodi doživotnim davanjem spironolaktona, a često je potrebna i dodatna primena lekova za sniženje krvnog pritiska. U nekom slučajevima bilateralne hiperplazije, dobri rezultati se postižu i davanjem malih doza deksametazona.^[1]