Kristalografija

Kristalografija je nauka koja se bavi kristalima, njihovim nastankom i njihovim strukturama. Kristalografija se presijeca sa drugim prirodnim naukama, kao što je mineralogija i nauka materijala, hemija i fizika.

Kristalografija je u drugim matematičko-prirodnim naukama sinonim za analizu kristalnih struktura.

Kristalografija sadrži sledeće teme:

• forme kristala
• morfoligija kristala
• stereografske projekcije kristalni funkcija
• jednačine zona
• vrste rasta kristala
• principi simetrija
• 14 Brave-taraba (od monoklinog-ortorombskog sistema)
• 32 tačne-grupe
• prostorne grupe
• rentgenografske analize kristala

Istorija kristalografije

• 1669 − Nikolaus Steno pronalazi zakon konzestencije uglova
• 1801 − Rene Žist Aij pronalazi zakon simetrije kristala
• 1890/91 − Moric Šenflis i Jebgraf Stepanovič pronalaze 230 simetrijskih prostornih grupa kristalografije
• 1912 − Maks fon Laue istražuje prvi put kristale uz pomoć rentgenskih snimaka
• 1913 − Vilijam Henri Brag pronalazi kristalografske strukture nekih Minerala.
• 1953 − DŽejms Vacon pronalazi kristalnu strukturu DNK.
• 1969 − Doroti Kraufut Hodžkin pronalazi kristalnu strukuturu Inzulina.
• 1984 − Pronalaženje 5. simetrije (kvazi-kristala) u brzom hlađenju aluminijum-mangana.

Stereografska projekcija

Uz pomoć stereografske projekcije je moguće pronaći sve simetrije jednog trodimenzionalnog tijela.

Povezano

• Kristalografski informacioni fajl (CIF)

Literatura

• Walter Borchardt-Ott, Robert O. Gould (201). Crystallography: An Introduction (3rd ed. izd.). Springer. ISBN 978-3642164514.
• Dr Dimitrije Tjapkin:Fizička elektronika i elektronska fizika čvrstog tela, Naučna knjiga, Beograd, 1988.
• Donald A. McQuarrie, John D. Simon (1997). Physical Chemistry: A Molecular Approach (1st edition izd.). University Science Books. ISBN 0935702997.