Kunilingus

Кунилингус или кунилинктус (од латински цуннус - вулва, стидница + лингере - лизати) орална је стимулација вањског дијела женског сполног органа ради постизања оргазма. Кунилингус је врста оралног секса и један је од начина постизања сполног узбуђења код жена за вријеме сполног односа, како код хетеросексуалних партнера (гдје мушкарац врши кунилинкцију својој партнерици), тако и код истосполних партнерица (гдје жена врши кунилинкцију). Иако постоји више начина извођења кунилингуса, основа су за његово извођење уста и језик, којима се подражују вањски дијелови женских гениталија, прије свега клиторис (дражица). Иако се кунилингус обично сматра једним од начина сполног задовољавања истосполних партнерица, ову технику често примјењују и хетеросексуални партнери за вријеме предигре.

Кунилингус

Познато је да су технику кунилингуса практицирале све напредније цивилизације из античког времена, што се може видјети на бројним артефактима. Наиме, на умјетничким дјелима из тог времена (керамика, фреске и слично) могу се видјети сликовни прикази парова у љубавној игри, између осталог и прикази кунилингуса, као једног од начина вођења љубавне предигре у древној Индији, Јужној Америци, Кини, Грчкој или Старом Риму. Готово цијели стари вијек пратила је слободу мисли и слобода умјетничког израза који је његовао потпуно другачије идеале од оних које познаје сувремено друштво. У модерном западном друштву углавном о кунилинктусу не говори сасвим отворено и у многим друштвеним срединама сматра се табуом. Томе је много допринио пуритански дух 19. стољећа који је окарактеризирао ове технике као перверзност. Отворенијим разговором о сексуалности и њезиним проблемима, било кроз медије (радио, телевизија, новине), било кроз програме сполне едукације (прије свега у школама), долази до разбијања табуа, признавања оралног секса као нормалног и као саставног дијела сполног односа.

Техника извођења

Сам чин кунилингуса изводи се тако да се уснама и језиком подражују вањски дијелови женских гениталија, прије свега клиторис. Клиторис је најосјетљивија ерогена зона код готово свих жена и тијеком кунилигуса се највише пажње посвећује његовом подраживању било сисањем, њежним грицкањем, њежним, али и јачим кретањама језиком (лупкањем, вибрирање, глађења и сл.). Додатно код већине жена дијелује стимулирајуће када партнер или партнерица истодобно прстима подражује цијело вагинално подручје, вањске и унутарње усне, пријелаз из стиднице у родницу и подручје око аналног отвора, нпр. пенетрирањем, изазивајући притисак и вибрирајућим или масирајућим покретима. Често пар тек с временом проналази фине методе, које су тијеком кунилингуса особито угодне или надражујуће за жену, те се с упознавањем метода и техника извођења, повећава и интензитет доживљаја. Жене које су екстремно гипке имају могућност самокунилингуса, при чему жена својим језиком и уснама подражује властите гениталије (аутоцуннилингус, одгрч. αυτος; аутóс - сам).

Културолошки трендови

Кунилингус, који је традиционално био битан прије свега у лезбијској љубави, данас, од кад се равноправност сполова протегла и на сексуалност, врло често користе и хетеросексуални парови јер је неопходност таквих сексуалних активности које ће задовољити оба партнера, све очитији.

Истовремено, све је видљивија промјена тренда сексуалних активности. Поред тога, како се обраћа већа пажња потребама жена које су углавном до дубоко у 20. стољеће биле у западној Еуропи потпуно занемариване (брачна обавеза), ове активности демонстрирају промјену односа оба спола према властитом тијелу и тијелу партнера. Са сексуалности се све више уклањају табуи. Знатижеља према другом постаје значајан саставни дио сполних односа, а ослобађа се креативни потенцијал. Прије свега, кунилингус се код млађих генерација етаблира као саставни дио сексуалног живота.

Овакав развој понашања може се повезати прије свега уз сувремено окретање темама тијела, сексуалним жељама, масивном јавношћу сексуалности која одговара парадигматизирању женског уживања. Према процјени Јеан Цламс из Марц Блоцх института, ова тематика добија предност пред традиционалним објектима: сексуално и интимно је постало средиште социјалне комуникације, чиме се може смислено објаснити актуелни друштвени развој. Тијело је врло дуго остало прва адреса социјалног дисциплинирања индивидуе; данас се лако може опазити де-детерминирање тијела социјалним и обрнуто одређеним социјалним кроз либидоа тијела и његов потенцијал да ужива (Цлам 2006.). То (релативно) претјерано окретање индивидуа у постмодерном друштву сексуалитету као суперлативу ужитка за мушкарца и жену треба вредновати у овим укупним друштвеним међуовисностима, а осим тога може се врло добро препознати и у актуелној белетристици.

Контроверзије

У неким друштвима кунилингус се сматра настраношћу (перверзијом) и табуом (забрањеном темом). То су углавном она друштва у којима је и сам разговор о сполости и њезиним проблемима недопуштен, или изазива нелагоду или осуду јавности.

О томе говори чињеница да се прије неколико десетљећа сматрао искључиво "услугом" коју су могле пружити проститутке, но не и даме, жене, дјевојке. С друге стране, један од разлога због којих мушкарци и жене не пристају на кунилингус је што га сматрају нехигијенским.

Повезнице

• Орални секс
• Фелација

Вањске везе

Кунилингус на Викимедијиној остави