Linux
From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Линуx је оперативни систем за рачунаре и његово језгро. Један је од најпознатијих примера слободног софтвера и развоја путем отвореног кода. За разлику од других оперативних система (као на пример Wиндоwса и Мац ОСа) његов код је доступан јавности и свако има право да га слободно користи, мења и редистрибутира.
Назив Линуx се стриктно односи на језгро Линуxа али се често користи за цео оперативни систем (такође ГНУ/Линуx) базиран око тог језгра и броја библиотека и алата из ГНУ пројекта. Преко 300 Линуx дистрибуција пакују разни софтвер заједно са ГНУ/Линуx системом.
У почетку, Линуx су развијали и користили ентузијастични појединци. Од тада, Линуx је добио подршку од стране великих корпорација као што су ИБМ, Хеwлетт-Пацкард и Новелл за употребу у серверима и почиње да улази у употребу и на личним компјутерима. Промотери и аналитичари тврде да је овај успех захваљујући његовој независности од било каквог централног произвођача, ниском трошку, сигурности и поузданости.
Линуx је оригинално развијан за Интел 386 микропроцесоре а данас подржава низ микропроцесора и рачунарских платформи. Употребљава се у дијапазону од личних рачунара до суперкомпјутера и интегрисаних система као што су мобилни телефони и лични видео рекордери.
Remove ads
Хисторија
Линуx је у својој првој верзији објављен у октобру 1991, када је, тада двадесетједногодишњи фински студент Линус Торвалдс, на Усенет-у послао сљедећи пост:
Хелло еверyбодy оут тхере усинг миниx -
I'м доинг а (фрее) оператинг сyстем (јуст а хоббy, wон'т бе биг анд
профессионал лике гну) фор 386(486) АТ цлонес. Тхис хас беен бреwинг
синце април, анд ис стартинг то гет реадy. I'д лике анy феедбацк он
тхингс пеопле лике/дислике ин миниx, ас мy ОС ресемблес ит сомеwхат
(саме пхyсицал лаyоут оф тхе филе-сyстем (дуе то працтицал реасонс)
амонг отхер тхингс).
I'ве цуррентлy портед басх(1.08) анд гцц(1.40), анд тхингс сеем то wорк.
Тхис имплиес тхат I'лл гет сометхинг працтицал wитхин а феw монтхс, анд
I'д лике то кноw wхат феатурес мост пеопле wоулд wант. Анy суггестионс
аре wелцоме, бут I wон'т промисе I'лл имплемент тхем :-)
Линус (торвалдс@крууна.хелсинки.фи)
ПС. Yес - ит'с фрее оф анy миниx цоде, анд ит хас а мулти-тхреадед фс.
Ит ис НОТ протабле (усес 386 таск сwитцхинг етц), анд ит пробаблy невер
wилл суппорт анyтхинг отхер тхан АТ-харддискс, ас тхат'с алл I хаве :-(.
Линус је прво свој систем објавио под личном лиценцом, али већ 1993 у верзији кернела 0.99.10 Линуx је објављен под ГНУ лиценцом. Касније Линус коментарише ту одлуку као најбољу коју је донио везану за Линуx, јер тек овај корак Линуxу омогућава брзо развијање и проширење.
У раним данима линуx је служио као експериментални сустав који су користили студенти, хакери, програмери и опћенито људи јако оријентирани на рад с рачуналима. Није било шире комерцијалне употребе. То се промијенило с настанком Апацхе Wеб Сервера, који је заједно са линуxом пружио поуздано и бесплатно рјешење за погоњење великог броја wеб страница. Тако је линуx у пар година истиснуо многе друге суставе сличне Униxу те у великој мјери и Wиндоwс НТ са серверског тржишта. Напредовање линуxа на десктопу иде пуно спорије те је линуx још увијек ријетка појава на кућним и уредским компјуторима. С временом је настало много нових програма за линуx (али и остале УНИXе) за разне сврхе: уредски пакети, све врсте програма за интернет, ПДФ, гледање и уређивање слика, мултимедију, снимање CD/ДВДа те многи специјализирани програми. Може се рећи да данас за линуx постоје сви потребни програми за просјечног кућног и уредског корисника који се не игра превише и не користи свој компјутор за високо специјализирану професионалну сврху.
Што се сигурности тиче, за сада постоји само незнатан број вируса, спywаре-а и адwаре-а који раде на линуxу, већина којих је прооф-оф-цонцепт (енг. доказ замисли) који нису у оптјецају, а осим тога основни дизајн линуxа и пратећег софтвера је такав да отежава озбиљне упаде у сустав. Осим сигурности, стабилност је такођер једна од предности овог операцијског сустава. Томе придоноси модуларан дизајн Линуxа (језгре) која омогућава да се поједини дијелови система заустављају и поновно покрећу по потреби, што код нпр. инсталације графичког погонског програма значи да се рачунало не мора поновно покренути, већ је довољно учитати нови модул и поновно покренути графички подсустав. Исто вриједи и за остале погонске програме. Линуx може имати више графичких сучеља (десктопа). Ако користи неки визуално сиромашнији, може радити и на споријим компјуторима, који би за wиндоwсе били преслаби.
Продор линуxа на кућна рачунала те у пословни свијет успорава чињеница да се игре углавном не раде за линуx, а недостају и многи професионални програми. Посебан проблем су и погонски програми (дривери) које твртке ријетко издају или корисници одбијају користити, што због несугласица око ставова по питању слободног софвера, што због брзог и помало дивљег развоја линуx језгре који отежава писање дривера. Из тих разлога, линуx заједница тешко сурађује са великим комерцијалним тврткама које би могле помоћи у подршци и ширењу линуxа. Коначно, ту је и проблем постојања великог броја дистрибуција, то јест, неких специфичних разлика између њих (споменуте даље у тексту).
Ипак, полако али сигурно, линуx продире на десктоп. Настаје више линуx дистрибуција прилагођених почетницима. Измишљен је и ЛивеЦД, концепт који омогућава дизање система са CD/ДВД-а и УСБ-а, те омогућује испробавање линуxа без писања по диску. Многе дистрибуције долазе као ливеЦД-и с могућношћу инсталације на корисников диск. У свијету је линуx постао велики посао, и то не само међу серверима. Нажалост, Балкан ту јако заостаје за свијетом...
Remove ads
Несугласице око назива
Неки чланови заједнице дијеле мишљење Фрее Софтwаре Фоундатион-а (закладе која стоји иза пројекта ГНУ), и сматрају да се назив "Линуx" може користити самостално само кад се говори искључиво о језгри (енг. кернел). Будући да је језгра уклопљена у операцијски сустав ГНУ - умјесто њихове недовршене језгре Хурд - Фрее Софтwаре Фоундатион сматра да је исправан назив ГНУ/Линуx (или ГНУ+Линуx), те да је то само једна од варијанти оперативног сустава ГНУ [1] . Док неке дистрибуције јасно истичу назив ГНУ/Линуx - најистакнутији примјер је Дебиан ГНУ/Линуx - већина медија и корисника користи назив Линуx. Присташе назива ГНУ/Линуx истичу како је тај назив битан због ширења идеје о слободном софтверу.
Линус Торвалдс, као и већина заједнице, одбацује назив ГНУ/Линуx. Као разлог, Торвалдс наводи да се овај операцијски сустав не састоји само од Линуxа (језгре) и ГНУ пројекта, те да се се кориштењем имена ГНУ/Линуx запостављају други важни пројекти (као примјер наводи Xорг)[2], без којих је тешко замислити Линуx данас. Осим тога, операцијски сустави су често добивали име по језгри.
Remove ads
ГНУ/Линуx
ГНУ пројекат је покренут 1984. с циљем да се развије комплетан униxоидни оперативни систем који је потпуно слободан: ГНУ систем. ГНУ представља акроним за "ГНУ'с Нот Униx" - "ГНУ није Униx". Оно што данас многи називају "Линуx" је заправо ГНУ оперативни систем са Линуx кернелом, јер је Линуx уграђен у ГНУ оперативни систем коме је само то фалило да би био комплетан. Зато треба користити израз ГНУ/Линуx када се говори о том оперативном систему, јер је ГНУ већина система док је ЛИнуx само једна компонента.
Фондација за слободни софтвер је највећи спонзор ГНУ пројекта. ФСФ добија врло мало новца од корпорација односно великих фондација. Ослањају се на подршку индивидуалаца који мисију подржавају мисију ФСФа, а то је да сачува, заштити и промовира слободу кориштења, студирања, копирања,модифицирања и дистрибуирања рачунарског софтвера, те да брани права корисника слободног софтвера.
Године 2005, преко 67% буџета ФСФ је попуњено прилозима појединачних донатора. Ова врста подршке представља примарни начин финансирања.
Кернел
Линуx кернел је направљен, као и већина других модерних система, по узору на Униxа. То значи, између осталог, да се заснива на потпуној абстракцији и виртуализицији свих хардверских компоненти. Управо то је и главна функција кернела. Поред тога у кернелу је имплементирана функционалност мултитаскинга (обављање више задатака одједном), контрола процеса, контрола меморије итд.
На самом почетку Линуx кернел је био монолитске грађе, што значи да је сва функионалност заједно са драјверима имплементирана у једном кернел-имагеу. Оваква архитектура се брзо испоставила као лошом, јер свака и најмања измјена може да представља измјену цијелог кернела. Данас је Линуx хибридно-монолитан, што значи, да је велики дио драјвера, који нису неопходни за сами старт кернела, имплементирани као модули који се за врјеме употребе увезују или извезују из кернела.
Усермоде вс. кернелмоде
Код и код многих другхи оперативних система, Линуx посједује два мода (типа) за извођење програма, од којих овиси која права и привилегије у систему одређени програми имају. Кориснички програми се изводе у корисничком модусу (усер моде) а сам кернел и његови модули у кернелском модусу (кернел моде). Таква подјела има предност да кориснички програм не може изазвати пад цијелог система.
C и асемблер
Готово цијели кернел је програмиран у програмском језику C. Само веома критични дјелови су писани у асемблеру. Цијели Линуx систем је јако добро прилагођен програмирању у C, не само јер је C и конципиран као програмски језик за униx-сличне системе. Као компајлер се углавном користи гцц који омогућава и једноставно портирање система за друге архитектуре, због чега Линуx и јесте толико распростањен на различитим архитекурама.
За више о овоме погледајте чланак програмски језик C или гцц.
Remove ads
Софтвер
За Линуx данас постоји велики број програма, од којег се највећи број издаје под ГПЛ-лиценцом. Немогуће би било направити комплетну листу програма. Ипак, неки програми су толико распрострањени, да се сматрају главним репертоаром на Линуx-системима.
- басх, "боурне агаин схелл" је један од командних интерпретера (схелл) на Линуxу.
- мц или "Миднигхт Цоммандер", се користи за излиставање, сортирање, тражење, копирање, приказивање фајлова итд.
- гцц је компајлер за програмски језик C и C++
За Линуx постоји много едитора, који слиједе различите парадигме.
- Вим и Емацс су најпознатији и најбољи едитори за Линуx, иако су портирани (пребачени) на готове све системе.
Главне апликације за сервере и кориснике
Уредске апликације
- Тхундербирд, КМаил (маил клијенти)
- Мозилла, Фирефоx, Опера (интернет прегледачи)
- Xимиан Еволутион, ПХП
- ОпенОффице (уредски алати: уређивање текста, таблица, презентације, база)
- ГИМП
Графички системи (X-wиндоw)
- ГНОМЕ
- КДЕ
Апликације за сервере
- Апацхе
- ПХП
- Перл
- мyСQЛ, постгреСQЛ (базе података)
- Постфиx, Цоуриер, Хорде
- проФТПд, всФТП
Remove ads
Дистрибуције Линуxа
Линуx дистрибуција је операцијски сустав састављен од Линуx кернела (с погонским програмима), ГНУ системских и апликацијских програма, Xорг графичког сервера и графичког окружења. Осим тих основних дијелова, различите дистрибуције укључују већи или мањи број осталих корисничких програма специфичне намјене. Свака дистрибуција је подешена према жељама аутора и корисника за одређену намјену. Немогуће је утврдити точан број дистрибуција, а не постоји нити јасан критериј што чини Линуx дистрибуцију. Велики број дистрибуција као и непостојање стандарда - попут јединственог начина инсталирања програма - многим корисницима рачунала отежава прелазак на Линуx, али и комерцијалну употребу.
Дистрибуције се могу подијелити у три основне скупине с обзиром како се дистрибуира софтвер уз поједину дистрибуцију. Софтвер се може дистрибуирати у изворном коду (као код дистрибуције Гентоо) или у зато предвиђеним пакетима (који садрже извршне иначице софтвера) или пак као извршни програми или скрипте које саме инсталирају софтвер (такођер у извршном облику). Два најчешћа сустава за управљање пакетима су рпм и дпкг па се стога дистрибуције које их користе често називају називају РПМ дистрибуције, односно дистрибуције темељене на Дебиану. У дистрибуције врсте РПМ спадају нпр. РХЕЛ, Федора, Мандрива, ПЦЛинуxОС, ОпенСусе, док у дистрибуције врсте Дебиан спадају (осим самог Дебиана): Убунту, Xандрос, Мепис, Кноппиx, Сидуx, Проxмоx ВЕ и др.
Remove ads
Референце
Вањске везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads