Magnezij

Magnezij ili Magnezijum (Mg, latinski - magnesium) je zemljani alkalni metal IIAgrupe. Gradi 2+ jone. Oksidacioni broj magnezijuma u jedinjenjima je isključivo +2. Ima najnižu temperaturu topljenja u grupi zemnoalkalnih metala.

Na - Mg - Al   Be Mg Ca       periodni sistem
Opšti podaci
Ime, simbol, atomski broj	Magnezijum, Mg, 12
Pripadnost skupu	zemljanih alkalnih metala
grupa, perioda	IIA, 3,
gustina, tvrdoća	1738 kg/m3, 2,5
Boja	srebrnobela
Osobine atoma
atomska masa	24,305 u
atomski radijus	150 (145) pm
kovalentni radijus	130 pm
van der Valsov radijus	173 pm
elektronska konfiguracija	[Ne]3s2
e- na energetskim nivoima	2, 8, 2
oksidacioni broj	2
Osobine oksida	jako bazni
kristalna struktura	heksagonalna
fizičke osobine
agregatno stanje	čvrsto
temperatura topljenja	923 K (650 °C)
temperatura ključanja	1363 K (1090 °C)
molska zapremina	14,00×10−3 m3/mol
toplota isparavanja	127,4 kJ/mol
toplota topljenja	8,954 kJ/mol
pritisak zasićene pare	361 Pa (923 K)
brzina zvuka	4602 m/s (293,15 K)
Ostale osobine
Elektronegativnost	1,31 (Pauling) 1,23 (Alred)
specifična toplota	1020 J/(kg*K)
specifična provodljivost	22,6×106 S/m
toplotna provodljivost	156 W/(m*K)
I energija jonizacije	737,7 kJ/mol
II energija jonizacije	1450,7 kJ/mol
III energija jonizacije	7732,7 kJ/mol
Najstabilniji izotopi
izotop zast. v.p.r. n.r. e.r. MeV p.r. 24Mg 78,99% stabilni izotor sa 12 neutrona 25Mg 10% stabilni izotor sa 13 neutrona 26Mg 11,01% stabilni izotor sa 14 neutrona 27Mg (veš.) 9,45 minuta β-   27Al
Tamo gde drugačije nije naznačeno, upotrebljene su SI jedinice i normalni uslovi.
Objašnjenja skraćenica: zast.=zastupljenost u prirodi, v.p.r.=vreme polu raspada, n.r.=način raspada, e.r.=energija raspada, p.r.=proizvod raspada, z.e=zarobljavanje elektrona

Stabilni izotopi magnezijuma su:

• ²⁴Mg
• ²⁵Mg i
• ²⁶Mg.

Da je magnezijum poseban element prvi je utvrdio Josef Blek, a u čistom obliku je dobijen 1808 godine od strane Humphry Davy-a

Zastupljenost i dobijanje

Magnezijum je zastupljen u zemljinoj kori u količini od 2,74%. U prirodi se magnezijum veoma često nalazi vezan u vidu silikata, ali sa stanovništa dobijanja najvažniji minerali su mu: dolomita, magnezita, karnalita, kalcita i karbonata. U morskoj vodi je zastupljen u količini od 1200 ppm (engl. parts per million), u obliku rastvora soli Mg²⁺.

Namirnice koje su najbogatije magnezijumom su (u 100 grama namirnica):

• semenke dinje - 520 mg
• kakao - 420 mg
• stabljika peršuna - 291 mg
• soja - 250 mg
• orasi - 130–190 mg
• boranija - 169 mg
• jabuka sa korom - 103 mg

Jedinjenja

Najvažnija magnezijumova jedinjenja su: magnezijum oksid (MgO) magnezijum hidroksid (Mg(OH)₂) i njegove soli. Vodeni rastvori u kojima je velika koncentracija Mg²⁺ imaju gorak ukus.

Legure magnezijuma i bakra su veoma izdržljive mehanički sa jednom od najmanjih gustina među legurama.

Hemijske osobine

Metalni magnezijum se veoma lako oksiduje na vazduhu, ali slično kao i kod aluminijuma proces korozije magnezijuma se zaustavlja zbog pasivizacije. Kada se otstrani gornji sloj magnezijuma koji je oksidivao čist magnezijum veoma lako reaguje sa vodom gradeći hiodroksid. Magnezijum redukuje većinu oksida čak i ugljen (IV)-oksid. Magnezijum gori u ugljenik (IV)-oksidu(koji služi za gašenje požara) i redukuje ga pri čemu se stvara MgO i oslobađa se ugljenik u vidu čađi.

Katjoni Mg²⁺ spadaju u V grupu katjona.

Primena

Kao redukciono sredstvo magnezijum se koristi za dobijanje metala iz njihovih oksida, kao i za katodnu zaštitu metala od korozije. Legure magnezijuma sa bakrom se koriste u avioindustriji kao i u kosmičkoj industriji, tamo gde su legure titanijuma i aluminijuma suviše teške. U sličnim situacijama se koriste i legure aluminijuma sa z magnezijumom

Biološki značaj

Magnezijum ulazi u sastav hlorofila, joni magnezijuma igraju bitnu ulogu u održanju osmotskog pritiska u krvi i drugim tkivima i u prosleđivanju impulsa u nervnom sistemu.

Dnevne potrebe za magnezijumom kod odraslog čoveka iznose između 300–400 mg i premda magnezijuma u prirodnoj sredini ima u namirnicama koje koristi čovek, magnezijuma je sve manje zbog đubrenja hemijskim jedinjenjima koja sadrže kalijum. Među uzroke nedostatka magnezijuma spadaju i: prekomerna upotreba alkohola, stres, prekomerno korišćenje masnih namirnica, propadanje bubrega.

Pokazatelji nedostatka magnezijuma mogu da biti: nagle vrtoglavice, pojačano opadanje kose, lomljenje noktiju, kvarenje i lomljenje zuba, znojenje noću, problemi sa srcem, glavobolje, klonulost.

fff

Povezano

• Jedinjenja magnezijuma

Magnezij na Wikimedijinoj ostavi