Makrin

Marko Opelije Makrin (oko 165. – jun 218.), poznatiji samo kao Makrin, bio je rimski car od 217. to 218. godine. Porijeklom je bio Berber, i prvi car koji prethodno nije pripadao senatorskoj klasi^[1]. Makrin je bio prvi rimski car koji nije bio ni senator niti je vodio poreklo iz neke senatorske familije u času dolaska na vlast. Svoju četrnaestomesečnu vladavinu proveo je uglavnom na istoku.

Zlatnik cara Makrina

Poreklo i dolazak na vlast

Makrin je bio rođen u Cezareje u Mauritaniji oko 165. godine. Tokom vladavine Septimija Severa, Makrin je napredovao u administrativnoj službio. Karakala je Makrinu dodelio službu pretorijanskog prefekta. Taj položaj Makrin je delio sa jednim iskusnim vojnikom Adventusom, i obojica su pratili Karakalu u njegovoj ratnoj kamapnji na Istoku.

Vladavina

Krajem druge ratne sezone, u zimu 216.-217. godine, u Rimu su se proširili glasovi da se Makrin proglasio za cara. Izgleda da su te vesti doprle i do Karakale. Kako god bilo, Karakala je bio ubijen nedaleko od Kare, a navodno je to učinio jedan vojnik kojeg je careva telesna garda promptno ubila. U ovu verziju događaja nisu bili svi ubeđeni, ali je vojska proglasila Makrina za cara 11.4. 217. godine. Makrin je ubrzo proglasio svog sina Dijadumenijana za cezara i naslednika. Makrin je Adventa poslao u Rim, dodelivši mu položaj gradskog prefekta.

Karakalina majka, Julija Domna, razmatrala je mogućnost da podigne ustanak protiv Makrina; ali nije bila sigurna u uspeh a njena bolest je bila odmakla; stoga se rešila da izvrši samoubistvo izgladnjivanjem.

Makrin je smesta poslao pomirljivo pismo partskom vladaru Artabanu V, ali je u ovom činu Artaban prepoznao slabost i podigao je veliku vojsku da se osveti Rimljanima za poraze iz prethodne godine, pod Karakalom. Iako je Makrin želeo da izbegne boj, u bici kod Nisibisa, Parćani su došli do pobede. Rat je završen tako što je Makrin isplatio veliku sumu novca za potpisivanje mira. Takođe, sporazumi su postignuti sa Jermenima, kao i sa Dačanima, koji su napadali limes, čim su čuli za Karakalinu smrt.

Makrin se nije vratio u Rim 217. godine, što je podvlačilo njegov rđav položaj. U Rimu je došlo u avgustu te godine do požara, a kasnije i poplave, za šta je bio okrivljen car; Advent se nije dobro pokazao kao gradski prefekt.

Ustanak i smrt

Poraz kod Nisibisa izazvao je nezadovoljstvo u vojsci. Kada je ustanak koji je inspirisala Julija Meza počeo, njen 14godišnji unuk je proglašen za cara Heliogabala u blizini Emese. To je zapravo bio pokret koje su vodile žene iz dinastije Severa: Julija Meza, Julija Soemis i Julija Mamea. Ustanku su se pridružile mnoge legije, ali Makrin nije gubio prisebnost i stao je na čelo trupa koje su mu ostale lojalne.

Dve strane su se sukobile kod Antiohije 8.6. 218. Makrin je doživeo poraz i bio napušten od svojih vojnika. Onda je poslao svog sina Diadumenijana kod Parćanskog kralja, a sam se pripremao da pobegne u Rim. Makrin je pokušao da prerušen pobegne kroz Malu Aziju, ali je bio zarobljen kod Halkedona i ubrzo ubijen negde u Kapadokiji. Na isti način završio je i njegov sin, Diadumenijan.