Martin Segon

Martin Segon (latinski: , italijanski: ) je bio pisac, katolički biskup Ulcinja, i poznati humanista iz 15. veka.^[1]

Martin Segon
Rođenje	Novo Brdo, Srpska Despotovina
Smrt	1482 ili 1485

Biografija

Segon je rođen u Novom Brdu, u Srpskoj Despotovini.^[2][3] Otac Martina Segona, Jovan de Segonis, bio je iz Kotora. Martin Segon je bio kanonik u crkvi Svete Marije u Novom Brdu.^[4] Verovatno se preselio u Ulcinj kada su Novo Brdo zauzele Osmanlije 1455.

Obrazovao se u Padovi, a svoje radove je pisao na latinskom jeziku.^[5] Segon je 1475. godine stekao doktorat iz „oba prava“ (bio je doktor svetovnog prava i doktor kanonskog prava) na Univerzitetu u Padovi.^[6] Bio je prelat kada je umro 1482,^[7] ili 1485.^[8]

Radovi

Kada je Osmansko Carstvo počelo da osvaja sve veći deo evropske teritorije, pape su slale svoje misionare na Balkan da špijuniraju osmanske snage i njihovu organizaciju na teritorijama koje su osvojili. Jedan od takvih misionara je bio i Martin Segon. Papa Sikst IV je naložio Martinu Segonu da putuje Balkanom i proučava pravce koji mogu da budu upotrebljeni za presretanje Osmanlija.^[9] Izveštaje koje je pisao je slao papi Sikstu IV početkom 1480, pre nego što je Gedik Ahmed Paša organizovao napad na Otranto.^[10] Segonov izveštaj je prevazišao svoju osnovnu svrhu, jer je uključivao i Segonova zapažanja prevashodno o Srbiji sa kraja 15. veka, njenoj istoriji, etnologiji, geografiji, dvorcima, manastirima, Dubrovačkim trgovcima, ljudima i njihovim karakterima, bici na Kosovu, epskoj poeziji, itd.^[11] Feliks Petančić je objavio Segonov rukopis 1522. godine pod nazivom De itineribus in Turciam libellus.^[12]

Sačuvan je samo jedan izvod iz prevoda njegovog dela na italijanski jezik.^[13] Taj izvod je bio nepoznat dok ga 1981. godine nije objavio profesor Agostino Petrusi iz Milana u okviru svoje knjige Martino Segono di Novo Brdo, vescovo di Dulcigno. Un umanista serbo-dalmata del tardo Quattrocento.^[14] Deo teksta koji je Segon napisao je kratak, ali veoma važan biografski skeč o Skenderbegu (italijanski: ).^[15][16]