Modena

Модена (италијански: ) је град у регији Емилији-Ромагни (трећи по величини) у Сјеверној Италији, административно сједиште провинције Модене. Град је 2011. имао 179.149 становника.^[1] Модена је позната као "престоница машина" због фабрика најпознатијих италијанских произвођача аутомобила као што су Феррари, Пагани, Масерати и Де Томасо. Катедрала у Модени је на УНЕСКО-вој листи светске баштине. Познат је Универзитет у Модени, основан далеке 1683. и традиционално јак у медицини и праву.

Модена Цомуне ди Модена
Колаж атракција града Колаж атракција града
Застава Грб
Координате: 44°39′Н 10°56′Е
Држава	Италија
Регија	Емилиа-Ромагна
Провинција	Модена
Фразиони	Албарето, Баггиовара, Бруциата, Ца' Фусара, Циттанова, Цогненто, Цоллегара, Цоллегарола, Ганацето, Лесигнана, Марзаглиа, Марзаглиа Нуова, Навицелло, Паганине, Портиле, Салицета Сан Гиулиано, Сан Дамасо, Сан Доннино, Тре Олми, Вациглио, Вилланова
Власт
- Градоначелник	Гиан Царло Муззарелли
Површина
- Укупна	183 км²
Висина	34 м
Становништво (2011)
- Град	179.149[1]
Временска зона	УТЦ+1 (УТЦ+2)
Поштански број	41100
Позивни број	059
Службене странице www.цомуне.модена.ит
Карта
Модена Модена на карти Италије

Географија

Главни градски трг

Модена је позната и по аркадама

Пизанелова слика Леонела д'Естеа

Улица старе Модене

Модена се налази у на прелазу из средишње ка северној Италији. Од престонице Рима град је удаљен 430 км северно, а од Милана 180 км југоисточно.

Рељеф: Модена се развила у јужном делу Падске низије. Град је у равничарском подручју, али се крајње северне планине Апенина налазе релативно близу града - 20 км јужно. Град лежи на просјесној надморској висини од 34 м.

Клима: Клима у Модени је мјешавина континенталне са приметним утицајем средоземне са мора. Стога је у лето веома топло, а зими је снег честа појава и веома је хладно у односу на већи део Италије јужно.

Воде: Модена је ограничена са две реке: Сеццхиа и Панаро, које су притоке реке По. Река По, као прва већа река, налази се 40 км северно од града.

Хисторија

Територија око Модене (римски Мутина) је настањена још од гвозденог доба. Становници су били Лигурци, Етрурци и галски Боји. Не зна се тачан датум оснивања Модене, али зна се да је постојала у 3. вијеку пне. Када је Ханибал извршио инвазију 218. пне. Гали Боји су се побунили и опседали су град, који је био римско утврђење. Резултат опсаде није познат, али град је највероватније напуштен након Ханибалове инвазије. Мутина је поново основана као римска колонија 183. пне. да би се користила као војна база Марка Емилија Лепида. Лигурци су га опљачкали 177. пне. Поново је изграђен и убрзо је постао најзначајније средиште Циспаданске Галије. Најзначајнији је постао и због стратешког значаја и због тога што је био на раскршћу значајних путева између Виа Аемилије и пута за Верону.

У 1. вијеку пне. Мутина је била два пута под опсадом. Први пут је 78. пне. Помпеј опседао Мутину, у којој се бранио Марко Јуније Брут (вођа популара, који се не смије заменити са својим сином, Цезаровим убицом). Град се предао због глади, а Брут је побегао, да би био убијен у Регијум Лепидуму. У грађанском рату након убиства Цезара град је још једном био под опсадом. У Мутини се водио Мутински рат. Марко Антоније је 44. пне. опседао град, а Октавијан Август га је ослободио уз помоћ сената. Цицерон је Модену у својим филипикама звао "најлепша Мутина". Све до 3. вијека Мутина је била најзначајнији град Емилије, а када је пало Западно римско царство и Мутина је назадовала. Становници Модене верују да је Модену од Хуна спасио свети Геминианус, који је постао епископ Модене. Спустио је маглу, која је спречила Хуне да заузму град. Стога је он светац - заштитник Модене. Модена се користила као војна база против варвара и у грађанским ратовима. Град је напуштен у 7. вијеку након велике поплаве.

Избеглице из Мутине основале су нови град неколико километара северозападно. Ту је још увек насеље Цитануова. До краја 9. вијека Модена је обновљена и утврђена од стране епископа. Касније град је постао посед грофице грофице Матилде од Тоскане и постао је слободна комуна од 12. вијека. У рату између цара Фридрика II. и папе Гргура IX Модена је била на страни цара. Од 1288. г. Моденом управља породица Есте. Од 1336. г. Есте стално владају Моденом и постају војводе. Када је папа заузео Ферару 1598. г., тада су Есте преместили седиште војводства из Ферраре у Модену. После тога су градили у 17. вијеку утврђење и палату. У 18. вијеку Риналдо од Есте је два пута напуштао Модену због француске инвазије, а Францесцо III од Есте је изградио многе јавне зграде у Модени.

Када је Модена постала део Наполеонове Циспаданске Републике Наполеон је понудио компензацију Ерцоле III од Есте, али он је одбио и умро је у избеглишту. Његова кћер се удала за Фердинанда од Аустрије, сина Марије Терезије, па је 1814. г. Модена предана њиховом сину Францесцу IV, војводи од Модене. Тиме је почело раздобље у коме је Модена дошла под аустријску реакционарну и деспотску власт. Аустријска војска је угушила побуну 1830. г. Његов једнако реакционаран син Францесцо V истеран је из Модене 1848. г. и поново га је аустријска војска вратила на власт. У Модени су 20. аугуста 1859.г. представници Модене објавили да је Модена постала део краљевине Италије. То је потврђено референдумом 1860. г.

Становништво

2008. г. Модена је имала преко 180.000 становника, готово 3 пута више као на почетку 20. вијека, али исто као 1970. године. Стагнирање становништва током протеклих деценија узроковано је приметним пресељењем становништва (махом младих породица) у мирнија предграђа са вишим квалитетом живота. Ово се одража се и на градско становништво, које је све старије и са ниским природним прираштајем. Треба споменути и бројно привремено становништво у виду бројне студентске популације.

Град данас има значајан удео имигрантског становништва, досељеника из свих крајева свега (10% градског становништва).

Главне знаменитости

• Катедрала у Модени је на Унесковој листи светске баштине. Грофица Матилда од Тоскане је започела градњу 6. јуна 1099. Завршена је 1184. Катедрала из Модене је била инспирација за градњу катедрала и опатија по Долини Поа.
• Палазо Дуцале започета је 1634. Палата зузима место некадашњега замка од Есте и била је смештена на периферији града, У палати се данас налази војни музеј и драгоцена библиотека. Палата има барокну фасаду.
• Палаззо Цомунале је саграђена у 17. и 18. вијеку. Сада је то градска већница. Препознатљива је по торњу са сатом из 15. вијека.
• Палаззо деи мусеи је пример архитектуре Есте периода Модене. Данас се ту налазе главни музеји Модене. Ту је Естензе галерија са радовима Тинторета и Веронесеа. Ту је и Библиотеца Естенсе која представља једну од најзначајнијих библиотека Италије.

Привреда

Модена је велико индустријско средиште у коме је јако развијена аутомобилска индустрија, и то спортских; Феррари, Пагани, Ламборгхини, Масерати и Де Томасо. Развијена је и прехрамбена индустрија.

Познате личности

У Модени је рођен Луциано Паваротти.

Повезано

• Мутински рат