Hrom

Hrom ili krom (Cr, latinski chromium) je metal. Elektronska konfiguracija njegovog atoma određuje njegovu pripadnost VIB grupi. Poseduje 13 izotopa čije se atomske mase nalaze između 45-57. Izotopi 50, 52, 53 i 54 su postojani.

Za ostala značenja, vidi Hrom (razvrstavanje).

„Krom” preusmjerava ovdje. Za ostala značenja, v. Krom (razvrstavanje).

V - Cr - Mn   Cr Mo       periodni sistem
Opšti podaci
Ime, simbol,atomski broj	Hrom, Cr, 24
Pripadnost skupu	prelaznih metala
grupa, perioda	VIB, 5
gustina, tvrdoća	7140 kg/m3, 8,5
Boja	srebrnoplava
Osobine atoma
atomska masa	51,9961 u
atomski radijus	140 (166) pm
kovalentni radijus	127 pm
van der Valsov radijus	bd
elektronska konfiguracija	[Ar]3d54s1
e- na energetskim nivoima	2, 8, 13, 1
oksidacioni brojevi	6, 3, 2
Osobine oksida	jako kiseli
kristalna struktura	regularna prostorno centrirana
fizičke osobine
agregatno stanje	čvrsto
temperatura topljenja	2130 K (1857 °C)
temperatura ključanja	2945 K (2672 °C)
molska zapremina	7,23×10-3 m3/mol
toplota isparavanja	344,3 kJ/mol
toplota topljenja	16,9 kJ/mol
pritisak zasićene pare	990 Pa (2130 K)
brzina zvuka	5940 m/s (293,15 K)
Ostale osobine
Elektronegativnost	1,66 (Pauling) 1,56 (Alred)
specifična toplota	450 J/(kg*K)
specifična provodljivost	7,74×106 S/m
toplotna provodljivost	93,7 W/(m*K)
I energija jonizacije	652,9 kJ/mol
II energija jonizacije	1590,6 kJ/mol
III energija jonizacije	2987 kJ/mol
IV energija jonizacije	4743 kJ/mol
V energija jonizacije	6702 kJ/mol
VI energija jonizacije	8744,9 kJ/mol
Najstabilniji izotopi
izotop zast. v.p.r. n.r. e.r. MeV p.r. 50Cr 4,35% > 1,8×1017 z.e.   50V 51Cr (veš.) 27,7025 dana z.e. 0,753 51V 52Cr 83,789% stabilni izotor sa 28 neutrona 53Cr 9,501% stabilni izotor sa 29 neutrona 54Cr 2,365% stabilni izotor sa 30 neutrona
tamo gde drugačije nije naznačeno, upotrebljene su SI jedinice i normalni uslovi.
Objašnjenja skraćenica: zast.=zastupljenost u prirodi, v.p.r.=vreme polu raspada, n.r.=način raspada, e.r.=energija raspada, p.r.=proizvod raspada, z.e=zarobljavanje elektrona

Otkriven je 1797. godine od strane N.L. Vauqellina (Louis Nicolas Vauquelin).

Zastupljenoist

Hrom je zastupljen u zemljinoj kori u količini od oko 102 ppm. (eng. parts per million), uglavnom u obliku minerala hromita.

Namirnice najbogatije hromom su pekarski kvasac, kukuruz, kuvana junetina, jabuka, crnihleb, ovsane pahulje.

Osobine

Metalni hrom je sjajnobeo metal veoma otporan na koroziju. Koristi se kao spoljašnji sloj koji pokriva čelične elemente, popravljajuči njihov izgled i štiteći ih od korozije. Hrom je sastojak nerđajućih čelika.

Hrom je najmanje rastvoran od svih metala. Iako ima negativni standardni redoks-potencijal na površini hroma stvara se pasivno stanje, te se ne rastvara u azotnoj kiselini, ni u carskoj vodi, dok se u razblaženoj hladnoj hlorovodoničnoj i sumpornoj kiselini rastvara, a rastvaranje u vrućim kiselinama prestaje.Hrom ništa ne valja.

Jedinjenja

Najvažnija ruda hroma je hromit FeCr₂O₄ poznato kao hromit. Ovo jedinjenje se koristi kao aktivan sloj na magnetnim trakama. Redukcijom hromita koksom nastaje ferhrom (Fe + 2Cr)l koji se u metalurgiji koristi za dobijanje drugih legura koje sadrže hrom.

Rastvori soli Cr(III) i Cr(VI) poseduju veoma intenzivne boje (zelenu i narandžastu) što se koristi u fotohemiji.

Mešavina Na₂Cr₂O₇ sa sumpornom kiselinom se koristi za pranje labaratorijskih stakala.

Oksid hroma(III) se koristi za bojenje.

Soli hroma(VI) su otrovne i izazivaju rak.

biološki značaj

Hrom je sastojak mnogih enzima i spada u mikroelemente neophodne za život. Olakšava prelazak glukoze iz krvi u ćelije. Smanjuje potrebe za insulinom. Smanjuje rizik od infarkta pošto spušta nivo holesterola u krvi.

Njegova dnevna upotreba bi trebalo da iznosi minimum 1 miligram dnevno. Nedostatak hroma može da izazove razvoj šećera kod odraslih osoba i bolesti transportnog sistema.

Hrom na Wikimedijinoj ostavi