Narodna radikalna stranka

Radikalna stranka ili Narodna radikalna stranka je stranka koja deluje od 1881. Nastala je 8. januara 1881. godine objavljivanjem njenog programa u listu “Samouprava”. Program je potpisalo 38 poslanika u tadašnjoj skupštini Srbije, a još 38 ga je odobrilo.

Za stranku iz Vojvodine istog imena pogledajte Narodna radikalna stranka

Narodna radikalna stranka ćirilica: Нарoдна радикална странка
Predsednik	Milan Stojadinović
Osnivač	Nikola Pašić
Koalicija	DOS
Osnovana	8. januar 1881.
Sedište	Beograd
Država	Kraljevina Srbija, Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca,  Kraljevina Jugoslavija,  Demokratska Federativna Jugoslavija, Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija
Zvanične novine	"Samouprava"
Broj članova (decembar 1990)	13.000
Ideologija	Demokratija, Konzervatizam, Radikalizam, Panslavizam.
Politička pozicija	Desni centar
Međunarodno članstvo	nema
Boje	plava, bela
1 (obnovljena 1990. godine)

Nastanak

Početak stvaranja Narodne radikalne stranke vezan je krug srpske omladine okupljene oko Svetozara Markovića i Nikole Pašića. Prvaci ove grupe 1871. godine su stvorili politički program u kome, između ostalog, zahtevali promenu ustava, slobodu štampe, udruživanja, javnog okupljanja i političke akcije, nezavisnost sudstva, reformu školstva, i

• lokalnu samoupravu.

Zbog odbrane lokalnih izbora u Kragujevcu organizuju demonstracije poznate pod nazivom "Crveno barjače". Narodna radikalna stranka, u prvom Programu postavlja cilj: “Unutra narodno blagostanje i sloboda, spolja oslobođenje i ujedinjenje ostalih delova Srpstva”.

Narodna radikalna stranka u Kraljevini Srbiji

Taj je program kasnije postao delom programa nove stranke. Prva Glavna skupština Narodne radikalne stranke bila je jula 1882. godine u Kragujevcu. Na njoj je usvojen radikalski Program, a za predsednika Glavnog odbora izabran je Nikola Pašić. jedan od ideologa i organizatora radikala bio je novinar Pera Todorović.

Radikali su imali uticajnu štampu. Slobodan Jovanović u "Drugoj vladai Kralja Milana Obrenovića" piše da je ta štampa bila agresivna u kritici tadašnjeg režima.

Narodna radikalna stranka nakon 1881. naglo povećava broj svojih članova, a na izborima ostvaruje ubedljive pobede, uprkos represiji tadašnje vlasti.

Septembra 1883. godine izbija Timočka buna, uzrokovana naređenjem kralja Milana Obrenovića da vojska seljacima oduzme privatno oružje. Kralj Milan optužuje radikale da su člankom “Razoružanje narodne vojske” u listu “Samouprava” podstakli seljake da odbiju predaju oružja.

Buna je u krvi ugušena nakon deset dana. Na Kraljevici, blizu Zaječara, streljan je dvadeset i jedan pobunjenik. Ceo Glavni odbor Narodne radikalne stranke je uhapšen, osim Nikole Pašića i nekolicine drugih radikala, koji su prebegli u Bugarsku. Nekoliko prvaka Narodne radikalne stranke, zajedno sa odsutnim Pašićem osuđeni su na smrt. Posle izvesnog vremena Kralj Milan amnestira neke od osuđenih radikala, koji velikih unutrašnjih sporova postižu dogovor sa kraljem i dolaze na vlast 1887..

Uprkos pritiscima i rasulu nastalom nakon Timočke bune, Narodna radikalna stranka uspeva da konsoliduje svoje redove i da ostvari donošenje Ustava iz 1888. godine. “Radikalski Ustav” u najvećem delu ispunio je zahteve koje je u Programu postavila Narodna radikalna stranka. Njime je, iako uz izvesna ograničenja, uvedena parlamentarna vladavina, zagarantovana su prava i slobode građana i uvedena lokalna samouprava.

Iz Narodne radikalne stranke izdvaja se Samostalna radikalna stranka (samostalci) čiji je predsednik bio Ljubomir Stojanović, iz koja će kasnije nastati Demokratska stranka.

Nakon Majskog prevrata 1903. godine Narodna skupština vraća na snagu Ustav iz 1888. godine sa izmenama - ukida se Senat i uvodi jednodomno narodno predstavništvo. Srbija je postala parlamentarna i ustavna monarhija. Nikola Pašić formira vladu i tada počinju radikalne reforme države.

Radikalska vlada sa Nikolom Pašićem na čelu vodila je Srbiju i u veoma teškim okolnostima tokom Prvog svetskog rata.