Pljosnati crvi

Pljosnati crvi su najprimitivnije višećelijske životinje koje imaju dvobočnu simetriju.

Plošnjaci / Pljosnati crvi Vremenski raspon: 270–0 Ma[1] PreЄ Є O S D C P T J K Pg N moguće kambrij, ordovicij i devon[2][3]
Bedfordov plošnjak
Naučna klasifikacija
Domena:	Eukarioti
Carstvo:	Životinje
Podcarstvo:	Eumetazoa
Koljeno:	Platyhelminthes Claus, 1887
Klase
Tradicionalne: Turbellaria Trematoda Monogenea Cestoda Filogenetske: Catenulida Rhabditophora
Sinonimi[4]
Plathelminthes Schneider, 1873

Za razliku od sunđera i dupljara, koji uglavnom vode sesilan način života, ove životinje se aktivno kreću što dovodi do razvoja dvobočne simetrije, snažnijeg razvića mišića, nervnog sistema i čula. Nervni sistem i čula se posebno koncentrišu na prednjem delu tela, kojim se ove životinje kreću napred, što dovodi do pojave cefalizacije - obrazovanje glavenog regiona. Cefalizacija se ogleda u koncentraciji čulnih organa i nerava u prednjem delu tela. Nemaju telesnu duplju već je prostor između epidermisa i creva ispunjen vezivnim tkivom parenhimom (mezenhimom). Telesna duplja je prostor između telesnog zida i unutrašnjih organa ili creva.

Telo im je spljošteno u leđno-trbušnom (dorzo-ventralnom) pravcu. Pored slobodnoživećih, ovaj tip obuhvata i parazitske vrste.

Crevni sistem se sastoji od prednjeg i srednjeg creva koje se slepo završava u parenhimu. Usni otvor je, dakle, jedini otvor crevnog trakta. Pošto nemaju krvni sistem, onda i kod njih, kao i kod dupljara, crevo ima i ulogu u transportu svarene hrane po celom telu.

Ekskretorni sistem se sastoji od protonefridija. To su tanke cevčice koje se na jednom kraju slepo završavaju u parenhimu, a na drugom kraju su otvorene i u kontaktu su sa spoljašnjom sredinom. Na slepo završenom kraju protonefridije nalazi se trepljasta ćelija čije treplje pokreću tečnost u kanaliću.

Nervni sistem im je vrpčastog tipa. Sastoji se od moždane ganglije sa koje polaze nervne vrpce, od kojih su bočne najrazvijenije i sve su međusobno povezane poprečnim vezama (komisurama). Posebnih organa za disanje nemaju već se raspiracija obavlja celom površinom tela.

Klasifikacija – ovaj tip obuhvauta tri klase :

1. Trepljasti pljosnati crvi (Turbelaria), slobodnoživeći oblici čiji je predstavnik [Planaria];

2. Metilji (Trematodes)

3. Pantljičare (Cestodes)

Metilji (Trematodes)

Metilji su najbrojnija grupa pljosnatih crva koja vodi parazitski način života i nema trepljasti epitel. Metilji vode parazitski život kao ektoparaziti (na površini tela domaćina) ili endoparaziti (unutrašnji paraziti). Telo im je jako dorzoventralno spljošteno i listoliko. Pored osobina koje su već navedene za čitav tip pljosnatih crva, metilji imaju i osobine koje su rezultat njihove prilagođenosti (adaptacije) na parazitski način života.

Adaptacije na parazitski način života

Kao rezultat prilagođenosti na specifičan način života, metilji su dobili određene osobine :

• imaju razvijene organe za pričvršćivanje za telo domaćina; ti organi su mišićne, tanjiraste pijavke koje su kod najvećeg broja smeštene oko usnog otvora (usna pijavka), dok neki imaju trbušnu ili grupu pijavki na zadnjem kraju tela;
• čula su slabo razvijena; kod larvi su razvijeni taktilni i hemoreceptori koji im pomažu u pronalaženju domaćina;
• dobro je razvijen hermafroditni polni sistem (on zauzima najveći deo unutrašnjosti tela); muški polni sistem građen je od para semenika i semevoda; ženski polni sistem osim jajnika i jajovoda sadrži idodatne žumancetne i ljuščane žlezde (oplođeno jaje se izbacuje u spoljašnju sredinu);
• razviće se odvija preko niza larvalnih stupnjeva, tako da je njihov životni ciklus veoma složen i uključuje najmanje dva domaćina - domaćin u kome parazitira odrasla jedinka (adult) je trajni (primarni) domaćin, dok onaj u kome parazitira larva je prelazni domaćin.

Razvojni ciklus velikog metilja

Razviće velikog, goveđeg metilja (Fasciola hepatica) odvija se preko dva domaćina : neki sisar (govedo, ovca, čovek) i barski puž. Razviće je cikličan proces i odvija se na sledeći način:

• iz tela sisara se sa izmetom izbace oplođena jaja;
• jaja dospevaju u vodu (najčešće neka bara) gde se iz njih razvija larva miracidijum; ona neko vreme pliva po vodi dok ne pronađe domaćina – barskog puža;

• u barskom pužu se obrazuje nekoliko larvalnih oblika : od miracidijuma se obrazuju sporociste, od njih redije, a od redija postaju cerkarije;
• cerkarije napuštaju telo barskog puža, plivaju neko vreme, a zatim se pričvrste za neku barsku biljku i tu se učaure (incistiraju) pa se sada nazivaju metacerkarije;
• hraneći se tim biljkama, ovca (govedo) unese incistirane metacerkarije;
• u telu sisara metacerkarije se razvijaju u aktivan stupanj – mladi metilj, koji krvlju dospeva u jetru gde dostiže polnu zrelost i produkuje oplođena jaja – vidi sliku.

Pantljičare (Cestodes)

Pantljičare su isključivi endoparaziti. Telo im je izduženo, dorzoventralno spljošteno (ima oblik pantljike) i podeljeno na veliki broj članaka (proglotisa). Prednji deo je u obliku sićušne glave (scolex) iza koje je suženje (vratni region), a zatim niz proglotisa koji se označava kao lanac (strobila). Vratni region je embrionalna zona jer se u njemu stalno obrazuju novi proglotisi. Najmlađi proglotisi su oni koji su najbliži vratnom delu, a idući ka kraju strobile članci su sve stariji.

Adaptacije na parazitski način života

• pantljičare su izgubile crevni takt; hranu uzimaju osmotskim putem iz creva domaćina preko cele površine tela; zbog toga se na površini tela obrazuju trnoliki izraštaji koji povećavaju apsorpcionu (upijajuću) površinu;
• u njihovom telu su nađene materije koje neutrališu dejstvo crevnih enzima domaćina, inače bi bile svarene od strane domaćina;
• organi za pričvršćivanje su u obliku pijavki i kukica i nalaze se samo na skoleksu;
• polni sistem je hermafroditan i dobro je razvijen (bolje razvijen nego kod metilja); svaki proglotis je gotovo potpuno ispunjen polnim organima, kako muškim tako i ženskim; u prednjim, mladim člancima polni sistem još nije funkcionalan, u srednjim je funkcionalan (proizvode se polne ćelije), a zadnji su potpuno ispunjeni oplođenim jajima; zadnji članci se otkidaju i iz njih se oslobađaju jaja, koja sa fecesom domaćina dospevaju u spoljašnju sredinu;
• razviće se odvija preko larvalnih oblika; tako je trajni domaćin goveđe (Taenia saginata) i svinjske pantljičare (Taenia solium) čovek, a prelazni domaćin je goveče, odnosno svinja;
  • oplođene jaja dospevaju sa fecesom domaćina u spoljašnju sredinu, a zatim u prelaznog domaćina – svinju;
  • u crevu svinje izleže se larva onkosfera;
  • larva kukicama probija crevo, ulazi u krv i krvlju dospeva u jetru, mišiće, pluća, mozak; ** u tim organima onkosfera se razvija u bobicu (finu);
  • čovek se zarazi jedući nedovoljno, kuvano ili pečeno bobičavo meso pa se u njegovom crevu iz bobice razvije pantljičara.

Pseća pantljičara (Echinococcus granulosus) kao trajnog domaćina ima psa, a kao prelazni domaćin je čovek. Ciste (larve) pseće pantljičare mogu u telu čoveka izazvati teške, nekada smrtonosne posledice.