Repeticija

Repeticija (nem. wiederholungszeichen, engleski: ) ^[2] je znak za ponavljanje (latinski: - ponavljanje) koji se piše sa dve taktne crte (jedna je deblja) i dve tačke, u drugoj i trećoj praznini linijskog sistema, a služi za skrćeno zapisivanje ponavljanja notnog teksta.

Repeticija^[1] - znak za ponavljanje.

Dve vrste repeticije i načini primene

Razlikujemo dve vrste repeticije:

1. Početna repeticija: označava početak odseka koji treba da se ponovi.
2. Završna repeticija: označava kraj odseka koji treba da se ponovi.

Znak za repeticiju pišemo:

1. na kraju neke muzičke celine, do koje se stiže sviranjem kompozicije od samog početka ili sviranjem od početka njenog novog dela ili stava koji se doslovno ponavlja. U takvom slučaju dovoljna je samo ta jedna repeticija na kraju muzičke celine, završna repeticija.

2. i na početku prvog takta i na završetku zadnjeg takta ako se ponavlja neka muzička celina unutar same kompozicije. Tada pišemo i početnu i završnu repeticiju.

U kompoziciji R. Lazića: Mali klarinetista uspavljuje lutku, kada izvođač odsvira do četvrtog takta gornjeg linijskog sistema, završna repeticija ga upućuje da isti red još jednom ponovi. Donji linijski sistem se takođe ponavlja, na šta izvođača upućuju repeticije na njegovom početku (početna repeticija u prvom taktu) i na završetku (završna repeticija u zadnjem taktu).

Muzički primer sa repeticijama

Radivoj Lazić:Mali klarinetista uspavljuje lutku

Oba odseka kompozicije su po dva puta odsvirana, jer su to naložile upisane repeticije

Da nije bilo upisanih znakova repeticije (abrevijature), isti notni tekst kompozicije: Mali klarinetista uspavljuje lutku morao bi da se napiše dva puta, što bi:

1. potrošilo mnogo više vreme za pisanje nota,
2. uzelo duplo više prostora,
3. otežalo pisanje i
4. notni tekst bi postao manje pregledan.

Povezano

• Abrevijatura, pojam, stvaranje i upotreba
• Abrevijature