Rodos

Родос (гр: Ρόδος) највеће је од додеканешких острва и најисточније од великих грчких острва у Егејском мору. Острво се налази 18 километара западно од Турске, између грчког копна и острва Кипар. Површина острва је око 1,4 хиљада км².

За остала значења, види Родос (разврставање).

Лука у Родосу

Процењује се да је Родос 2004. имао 130.000 становника, од којих је већина живела у граду Родосу, главном економском и културном центру. Родос је главни град Дистрикта Додеканези и Провинције Родос, која такође обухвата и оближња острва Сyми, Тилос, Халки и Кастеллоризо.

Историјски гледајући, град је познат по Колосу са Родоса, једном од Седам светских чуда. Средњевековни град Родос је под заштитом Свјетске баштине.

Географија

Острво Родос је у облику врха стреле, 79,7 км дуг и 38 км широк са укупном површином од 1398 км² и обалном дужином од 220 км. Град Родос се налази на најсевернијој тачки острва, укључујући место античке и данашње комерцијалне луке. Главни аеородром је Диагорас Међународни аеродром који се налази 14 км југозападно од града.

Флора и фауна су ближе повезане са Турскм флором и фауном него са Грчком. Унутрашњост острва је планинска и слабо насељена, прекривена шумом турског бора (Пинус брутиа) и обилним животињским светом укључујући и родошког јелена. У средишту острва се налази долина Петалудес, или Долина лептирова, где се тиграсти лептирови скупљају током лета. У непосредној близини је и планина Аттавyрос, на којој је највиша тачка острва (1215 м). Док су обале камените, постоје обрадиви појаси где се узгаја лимун, винова лоза, поврће ...

Осим града Родос, вредне атракције су и села Фалираки, Линдос, Архангелос, Афандоу, Коскиноу, Ембона и Трианта. Економија целог острва је окренута туризму, главном извору прихода.

Родос на Wикимедијиној остави