Sabelije

Sabelije ili Savelije (Sabellius), poznat i kao Savelije Livijski (liviec - kovač) je bio hrišćanski mislilac iz Rima s početka 3. veka.

Život

Savelije je živeo u Rimu u prvoj polovini 3. veka, u vreme tamošnjih episkopa 3efirina i Kalista (217-222). Isključen je iz crkve zato što je učio da je Bog jedan, a ne trojičan. Imao je dosta pristalica među običnim narodom.^[1] NJegovo učenje je osuđeno kao jeres na Drugom vaseljenskom saboru u Carigradu 381. godine.^[2]

Učenje

Savelije je govorio isključivo o jednom Bogu pozivajući se na reči iz Svetog pisma. Smatrao je da u jevanđeljima pojmovi Otac i Sin imaju isto značenje: „Ja i Otac jedno smo"^[3]. Bog je, po njemu, primio oblik Isusa Hrista, da bi postradao. Zato njegove pristalice nazivaju patripasijani, jer su verovali da je na krstu patio i Bog.^[4]

Savelije uči da se Bog nekad objavljuje kao Otac, nekad kao Sin, a nekad kao Duh. Božje lice (ipostas) Oca se gubi kada se javlja kao Sin, a opet prestaje da bude sin kada se javlja kao Duh. Po njemu, jedno božje lice (ipostas) ima jednu suštinu. Nema tri osobe, nego jedna, koja se objavljuje u tri oblika (modusa), po čemu se ovo učenje naziva i modalizam.

Modalizam je oblik učenja o Trojstvu, kojim se uči da je Bog jedan, a istovremeno da su Otac, Sin i Duh u potpunosti božanski. Učenje je uglavnom bilo prihvaćeno od strane običnih ljudi, koji su verovali u Hristovu božanstvenost, ali i da je Bog jedan.^[1]

Savelijani

Glavni članak: Savelijanstvo

Pristalice Savelijevog učenja nazivaju savelijani ili patropasijani, zbog tvrdnje da je i Otac patio u obličju Sina. Bilo ih je dosta u Mesopotamiji i delovima Rima. Savelijanci su govorili da je jedan isti Bog: Otac, Sin i Sveti Duh, kao što su u čoveka: telo, duša i duh. Svoje protivnicima trinitaristima su upućivali pitanje: „Jednoga li, ili tri Boga imamo?“^[4] Savelijanci u Svetom pismu Starog i Novog zaveta, nalaze potkrepljenje za svoje tvrdnje. Oni navode da je Bog rekao Mojsiju: „Čuj Izrailju; Gospod je Bog tvoj jedini"^[5]. „Ne pravite sebi druge bogove. Neka ne bude u vas novih bogova"^[6]. Ili u Novom Zavetu: „Ja sam u Ocu, i Otac je u meni, i nas dvojica, jedno smo"^[7].

Epifanije Kiparski (oko 315 – 403) smatra da njihova „zabluda“ potiče od Apokrifa (tajnih spisa), a osobito iz takozvanog Egipatskog jevanđelja. Jer u njemu Hrist objašnjava svojim učenicima da su jedno Otac, Sin i Sveti Duh.^[8] Savelijani su osuđeni na Drugom vaseljenskom saboru u Carigradu 381. gde je takođe odlučeno, da oni od njih, koje žele da se vrate u Crkvu, budu tretirani kao mnogobošci, i da moraju proći sve neophodne pripreme za krštenje.^{[4] [9]}