Samaritanci

Самаританци или Самарићани (хебрејски: [Схомроним], арапски: السامريون‎ [ас-Сāмариyyūн]) су етнорелигијска група на Леванту. У религијском смислу представљају сљедбенике самаританизма, абрахамске религије сродне јудаизму. Религија им се темељи на Самаританском петокњижју, а за себе тврде да представља праву вјеру древних Израелита, односно у облику прије бабилонског ропства. Самаританци себе сматрају потомцима Израелита који су у то вријеме остали у Земљи Израел.

Иако се назив Самаританци обично повезује са Самаријом, он потиче од хебрејског израза שַמֶרִים – "Чувари [Закона]".^[1]

У Талмуду се пак њихове тврдње о древним прецима оспоравају, те се за њих користи израз Кутејци (хебрејски: [Кутхим]), који наводно потиче од града Цутхах (Кутха) у данашњем Ираку. Сувремена генетска истраживања, пак, потврђују и наводе самих Самаританаца и наводе у Талмуду.^[2]

Иако су кроз хисторију били прилично бројна заједница – те имали више од милион припадника крајем римског периода, до прије неколико вијекова се њихов број смањио на десетке хиљаде – њихов неочекивани демографски пад се тумачи низом хисторијских догађаја, укључујући крваво гушење Трећег самаританског устанка (529) против бизанстке кршћанске власти те масовно преобраћење на ислам након арапског освајања Палестине.^[3][4] Према њиховом властитом попису од 1., новембра 2007. било их је 712^[5] Самаританци данас живе у само двије локације – Кирyат Луза на планини Геризим крај Наблуса (Схецхем) на Западној обали и у израелском граду Холон.Постоје међутим и друге заједнице које његујус самаританске традиције изван Израела, прије свега у САД.

Већина сувремених Самаританаца у Израелу данас говори модерни хебрејски, док у Наблусу као матерњи језик користе арапски. У литургијске сврхе се користе самаритански хебрејски, самаритански арамејски и самаритански дијалект арапског, а сви се пишу самаританским алфабетом, варијантом старохебрејског писма, .^[6]