Venera u krznu

Венера у крзну (њемачки: ) је кратки роман аустријског писца Леополда вон Сацхер-Масоцха оригинално објављен 1870. године. Замишљен је као други у никада довршеном циклусу Насљедство Каина, а такођер је дјеломично и аутобиографског карактера, односно инспириран ауторовим љубавним односом са баруницом Фаннy Пистор. Протагонист је аристократ по имену Северин вон Кусиемски постаје толико опћињен са женом по имену Wанда вон Дунајеw да је замоли да га држи као роба. Радња приказује како се њихов однос развија док га она води на путовање Европом давши му лажни идентитет слуге по имену "Грегор".

Венус им Пелз
насловница украјинског издања књиге
Аутор(и)	Леополд вон Сацхер-Масоцх
Наслов пријевода	ауторова илустрација
Држава	Аустро-Угарска
Језик	њемачки
Жанр(ови)	еротски роман
Датум издања	1870

Венера у крзну је постала најпознатије дјело вон Сацхер-Масоцха. Године 1886. је аустријски психијатар Рицхард вон Краффт-Ебинг управо захваљујући њему за парафилију карактеристичну за протагониста почео користити израз мазохизам.

Венера у крзну је касније постала предметом бројних филмских екранизација, а 1967. године и пјесму Венус ин Фурс америчке роцк-групе Тхе Велвет Ундергроунд.

Вањске везе

Венера у крзну на Викимедијиној остави

• Бесплатна е-књига: Венус ин Фурс на Пројекту Гутенберг
• Леополд вон Сацхер-Масоцх. Венус им Пелз Архивирано 2010-11-29 на Wаyбацк Мацхине-у ()