Vestibul

Вестибул (од латинског вестибŭлум = дубоки глас) је још за антике постао синоним за тријем или пронаос који претходи храму и простор испред гробова.^[1] У античкој римској кући, уводни простор која је повезивао улаз са атријем.^[1]

Вестибул вестибулум
Вестибул са степеништем Бечког универзитета Вестибул са степеништем Бечког универзитета

Вестибули су за Римског Царства попримили раскошан изглед, примјери за то су Хадријанова вила у Тиволију и Диоклецијанова палача у Сплиту. У ренесансним и барокним палачама, вестибул је унутрашње двориште, простор према ком гравитирају све остале просторије, или затворен богато декориран улазни простор из којег води степениште за горњи кат.^[2]

У талијанским палачама с краја 16 и током 17. вијека вестибули се понекад граде високи два ката, као у неким геновешким зградама, управо ће се из тог развити типична енглеска хала.^[1]

Од 19. вијека надаље вестибули добијају нови значај и разне функције у великим јавним грађевинама: банкама, музејима, жељезничким станицама, театрима, библиотекама, театрима, палачама парламената и судова.^[1]

Вестибул односно вестибулум има слично значење у медицини. Тим термином се назива унутрашњи дио уха, предпростор других органа.

Повезано

• Вестибулум