Juval Noa Harari

Juval Noa Harari (hebrejski: ; Hajfa, 24. februar 1976) jeste izraelski intelektualac, istoričar i profesor istorije na Hebrejskom univerzitetu u Jerusalimu. Autor je naučno-popularnih bestselera Sapijens: Kratka istorija čovečanstva,^[1][2] Homo deus: Kratka istorija sutrašnjice,^[3] i 21 lekcija za 21. vek.^[4]

Juval Noa Harari
Rođenje	24. 2. 1976. Kirjat Ata
Polje	istorija, antropologija
Institucija	Odeljenje za istoriju Hebrejskog univerziteta u Izraelu
Alma mater	Univerzitet u Oksfordu

Yuval Harari (2017)

Harari piše o kognitivnoj revoluciji, koja se dogodila pre oko 70.000 godina kada je Homo sapiens istisnuo Neandertalca i ostale vrste roda Homo, razvivši jezik i izgrađeno društvo uz pomoć poljoprivredne revolucije i naučne metode, zbog kojih je čoveku skoro uspelo da dominira nad prirodom. Njegove knjige takođe proučavaju moguće posledice futurističkog biotehnološkog sveta u kom inteligentne biološke organizme nadmašuje njihova sopstvena tvorevina; rekao je da će homosapijens kakvog poznajemo za stotinak godina nestati.^[5]

Biografija

Juval Noa Harari rođen je i odrastao u Kirjat Ati, u Izraelu, 24. februara 1976. godine. Jedno je od troje dece Šloma i Pnine Harari. Njegova je porodica bila sekularna jevrejska porodica istočnoevropskog i libanskog porekla. Kada je imao tri godine, Harari je sam sebe naučio da čita. Sa 8 godina je postao đak Edukativnog centra ”Leo Bek” u Hajfi, u odeljenju za intelektualno nadarenu decu. Odložio je služenje vojnog roka u Izraelskim odbrambenim snagama da bi upisao studije u okviru Atuda programa, ali je nakon studija potpuno oslobođen vojne obaveze zbog zdravstvenih problema^[6]. Sa 17 godina je upisao istoriju i međunarodne odnose na Hebrejskom univerzitetu u Jerusalimu.

Harari je homoseksualac^[7] i 2002. godine je upoznao svog supruga Icika Jahava, za koga kaže da je njegov ”internet svih stvari”.^[8][9] Jahav je takođe Hararijev lični menadžer.^[10] Venčali su se na civilnoj ceremoniji u Torontu, u Kanadi.

Harari tvrdi da mu je Vipasana meditacija, kojom je počeo da se bavi tokom studija na Oksfordu 2000. godine,^[11] promenila život.^[8] Meditira dva sata dnevno (po sat vremena pre početka i nakon završetka radnog dana^[12]), svake godine ode na tridesetodnevni ”ritrit” u tišini bez knjiga ili društvenih mreža,^[13] a takođe je i pomoćni instruktor meditacije.^[14] Homo Deus je posvetio svom učitelju Š. N. Goenki, ”koji me je s ljubavlju naučio važnim stvarima”, rekavši da ne bi ”mogao napisati ovu knjigu bez fokusa, mira i uvida stečenog kroz petnaestogodišnje iskustvo praktikovanja vipasane”.^[15] Takođe, Harari smatra da je meditacija vid istraživanja.^[9]

Harari je vegan, a kaže da je to rezultat njegovog istraživanja, uključujući i njegovo mišljenje da osnova mlečne industrije kida vezu između majke krave i bebe teleta.^[16][17] Počev od januara 2019. godine, Harari ne koristi pametni telefon.^[18]

Danas se bavi pitanjima vezanim za makro istorijska pitanja, kakav je odnos istorije i biologije, koja je suštinska razlika između Homo sapiens–a i drugih životinja, etička pitanja vezana za tehnologiju 21. veka.^[19] Njegove knjige su prodate u preko 23 miliona primeraka i prevedene su na više od 60 jezika.^[19] Drži predavanja širom sveta na kojima predstavlja teme iz svojih knjiga i članaka. Interesantno je da su njegova predavanja potpuno otvorena i svako može da mu prisustvuje. Redovno objavljuje u časopisima Gardijan, Tajms, Vol strit džurnal.^[19][20]

Predavač je na Odeljenju za istoriju Hebrejskog univerziteta u Izraelu.

Živi u predgrađu Tel Aviva.^[21]

Obrazovanje

Prvobitno je specijalizirao srednjovekovnu i vojnu istoriju na Hebrejskom univerzitetu u Jerusalimu od 1993. do 1998. godine. Doktorirao je na Univerzitetu u Oksfordu 2002. godine, pod mentorstvom Stivena J. Gana. 2003. godine upisao je postdiplomske studije istorije kao stipendista fondacije Jad Hanadiv.^[22] Tokom studija na Oksfordu prvi put se susreo sa delom Džareda Dajmonda, za koga kaže da je uticao na njegovo stvaralaštvo. Na jednom događaju u Institutu ”Bergruen”, Harari je rekao da ga je Dajmondovo delo Puške, mikrobi i čelik na neki način prosvetlilo. ”Shvatio sam da bih ja zapravo mogao da pišem takve knjige”.^[6][23]

Izabrana bibliografija

Knjige

• Sapijens: kratka istorija čovečanstva , 2011, na engleskom 2014, na srpskom 2018.
• Homo deus: kratka istorija sutrašnjice, 2015, na engleskom 2016, na srpskom 2018.
• 21. lekcija za 21. vek, 2018, na engleskom 2018, na srpskom 2019.

Članci

• The Military Role of the Frankish Turcopoles – a Reassessment, Mediterranean Historical Review 12 (1) (June 1997), pp. 75–116.
• The Concept of ‘Decisive Battles’ in World History, The Journal of World History 18 (3) (2007), 251–266
• Combat Flow: Military, Political and Ethical Dimensions of Subjective Well-Being in War, Review of General Psychology (September 2008)
• Why Technology Favors Tyranny, The Atlantic (October 2018).

Nagrade

Dobitnik je mnogih međunarodnih nagrada.^[19]